Zaštita krastavaca kornišona od plamenjače
Prouzrokovač plamenjače je gliva Pseudoperonospora cubensis koja pored krastavaca ( salatara i kornišona ) napada još dinje, tikvice i u manjoj meri lubenice – vrste iz porodice Cucurbitaceae. Plamenjača krastavaca kornišona, često predstavlja ograničavajući faktor u proizvodnji ove kulture. Vremenski uslovi tokom letnjih meseci, topli dani i prohladne noći, kao i pojava jutarnje rose i magle, pogoduju pojavi i brzom […]
Prouzrokovač plamenjače je gliva Pseudoperonospora cubensis koja pored krastavaca ( salatara i kornišona ) napada još dinje, tikvice i u manjoj meri lubenice - vrste iz porodice Cucurbitaceae.
Plamenjača krastavaca kornišona, često predstavlja ograničavajući faktor u proizvodnji ove kulture. Vremenski uslovi tokom letnjih meseci, topli dani i prohladne noći, kao i pojava jutarnje rose i magle, pogoduju pojavi i brzom širenju plamenjače krastavaca.
Prema iskustvima iz ranijih godina u poslednjoj dekadi jula ili početkom avgusta dolazi do propadanja krastavaca kornišona, uz simptome žuto smeđe paleži lišća. Plamenjača se posebno javlja na krastavcima u manjim baštama i okućnicama gde se krastavci gaje za sopstvene potrebe, jer na tim parcelama obično izostaju hemijske mere zaštite.
Promene na listu započinju pojavom okruglastih, svetlozeleno-žućkastih pega veličine do 15 mm. One se postepeno povećavaju, postaju uglaste (jer su “ograničene” lisnim nervima), ubrzo menjaju boju u žuto-smeđu, a napadnuto se lišće na kraju osuši. U određenim meteorološkim uslovima broj pega se brzo povećava posle svega nekoliko dana,dolazi do propadanja cele biljke. Za razliku od plamenjače luka (Peronospora destructor),
graška (Peronospora pisi ) ili salate (Bremia lactucae ) koje se javljaju u prohladno-vlažnim danima, plamenjača krastavaca se javlja kada su letnji dani vrući s obilnim jutarnjim rosama ili maglama.
Optimalne temperature za razvoj ove bolesti su temperature 16-24°C (naročito se javlja ako su noćne temperature 14-16°C, a dnevne 25-28°C, jer tada inkubacija traje samo 4 dana). Kiša, rosa, magla ili
navodnjavanje kišom (orošavanjem) neobično je važno za širenje plamenjače .
Prouzrokovač plamenjače krastavaca može “izdržati” temperature do 37,5°C, pa vrući letnji dani ne prekidaju razvojni ciklus ovog patogena kao što je slučaj kod plamenjača nekih drugih biljnih vrsta, npr. vinove loze (Plasmopara viticola ), krompira i paradajza (Phytophthora infestans).
Zbog sukcesivne ili višekratne berbe koja može potrajati duži vremenski period, primena sredstava za zaštitu bilja je vrlo ograničena. Mnogi proizvođači krasatavaca za sopstvene potrebe izbegavaju njihovu primenu, pa u epifitocijskim godinama nakon prve berbe plodova pojavljuju se prvi simptomi i brzo dolazi do potpunog propadanja biljaka.
Zaštitu krastavaca kornišona treba početi nakon nicanja, nakon pojave pravih listova. Za prve zaštite potrebno je koristiti kontaktne fungicide, u fazi intezivnog porasta biljke koristiti sistemične fungicide. U fazi plodonošenja koristiti fungicide sa kraćom karencom:
Primena ovih preparata daje zadovoljavajuće rezultate samo ukoliko se primene preventivno, pre prvih zaraza.
Autor: dip ing. Vesna Nišavić Veljković, PSSS Čačak
Foto: Pixabay (alex80 )
Plamenjača krastavaca kornišona, često predstavlja ograničavajući faktor u proizvodnji ove kulture. Vremenski uslovi tokom letnjih meseci, topli dani i prohladne noći, kao i pojava jutarnje rose i magle, pogoduju pojavi i brzom širenju plamenjače krastavaca.
Prema iskustvima iz ranijih godina u poslednjoj dekadi jula ili početkom avgusta dolazi do propadanja krastavaca kornišona, uz simptome žuto smeđe paleži lišća. Plamenjača se posebno javlja na krastavcima u manjim baštama i okućnicama gde se krastavci gaje za sopstvene potrebe, jer na tim parcelama obično izostaju hemijske mere zaštite.
Promene na listu započinju pojavom okruglastih, svetlozeleno-žućkastih pega veličine do 15 mm. One se postepeno povećavaju, postaju uglaste (jer su “ograničene” lisnim nervima), ubrzo menjaju boju u žuto-smeđu, a napadnuto se lišće na kraju osuši. U određenim meteorološkim uslovima broj pega se brzo povećava posle svega nekoliko dana,dolazi do propadanja cele biljke. Za razliku od plamenjače luka (Peronospora destructor),
graška (Peronospora pisi ) ili salate (Bremia lactucae ) koje se javljaju u prohladno-vlažnim danima, plamenjača krastavaca se javlja kada su letnji dani vrući s obilnim jutarnjim rosama ili maglama.
Optimalne temperature za razvoj ove bolesti su temperature 16-24°C (naročito se javlja ako su noćne temperature 14-16°C, a dnevne 25-28°C, jer tada inkubacija traje samo 4 dana). Kiša, rosa, magla ili
navodnjavanje kišom (orošavanjem) neobično je važno za širenje plamenjače .
Prouzrokovač plamenjače krastavaca može “izdržati” temperature do 37,5°C, pa vrući letnji dani ne prekidaju razvojni ciklus ovog patogena kao što je slučaj kod plamenjača nekih drugih biljnih vrsta, npr. vinove loze (Plasmopara viticola ), krompira i paradajza (Phytophthora infestans).
Zbog sukcesivne ili višekratne berbe koja može potrajati duži vremenski period, primena sredstava za zaštitu bilja je vrlo ograničena. Mnogi proizvođači krasatavaca za sopstvene potrebe izbegavaju njihovu primenu, pa u epifitocijskim godinama nakon prve berbe plodova pojavljuju se prvi simptomi i brzo dolazi do potpunog propadanja biljaka.
Zaštitu krastavaca kornišona treba početi nakon nicanja, nakon pojave pravih listova. Za prve zaštite potrebno je koristiti kontaktne fungicide, u fazi intezivnog porasta biljke koristiti sistemične fungicide. U fazi plodonošenja koristiti fungicide sa kraćom karencom:
- a.m. azoksistrobin +hlorotalonil K=3 dana,
- a.m. ametokradin + dimetomorf K=1 dan,
- azoksistrobin K=4 dana,
- fosetil aluminijum K=4 dana.
Primena ovih preparata daje zadovoljavajuće rezultate samo ukoliko se primene preventivno, pre prvih zaraza.
Autor: dip ing. Vesna Nišavić Veljković, PSSS Čačak
Foto: Pixabay (alex80 )
Ne postoji ni jedan komentar