Leblebija – Savršena zamena za meso

Dolazi u raznim bojama - crna, bež, braon i crvena i čini sastavni deo srednjo-istočne i indijske kuhinje. Bogata hranljivim materijama, jedinstvenog ukusa i arome

Leblebija ili naut ima veliki broj hranljivih materija značajnih za zdravlje čoveka, zbog čega u poslednje vreme postoji velika tražnja za ovom namirnicom. Malo je poznato kako se proizvodi, kao i odakle potiče leblebija dostupna na našem tržištu. Ljudi sve veću pažnju posvećuju zdravoj ishrani, tako da organski proizvodena leblebija ima odličnu perspektivu na tržištu.

Na ovim prostorima leblebija se nije gajila posle Drugog svetskog rata, tako da ne postoje bolesti i štetočine koje mogu ugroziti njenu proizvodnju. To je kultura koja je veoma pogodna za gajenje po organskim principima proizvodnje. Uglavnom se uvozi i njena cena je visoka, a značajne količine ove kulture proizvode se u Grčkoj.

Leblebija se gaji u mediteranskom području i seje se od kasne jeseni do ranog proleća. Klija pri niskim temperaturama i dobro podnosi mrazeve, pa se u kontinentalnom delu može sejati već početkom marta. Može se sejati na međuredni razmak od 30 - 70 cm, a razmak u redu 10 - 30 cm, što pretpostavlja potrebu semena od 50 - 150 kg/ha, u zavisnosti od krupnoće. Dubina setve iznosi 5 - 7 cm, dublja je na lakšim i suvljim zemljištima, a plića na težim i vlažnijim. Ako je posejana na širi razmak, može se vršiti međuredna kultivacija.

Na našem području uslovi i način gajenja identični su kao kod soje. Osnovna obrada zemljišta počinje u jesen dubokim oranjem, a nastavlja se u proleće predsetvenim radovima.  Seme se poseje kao i za soju, sa međurednim rastojanjem od 70 cm i 5-10 cm u redu  Optimalan rok za setvu je između 15. aprila i 1. maja, dok se usev skida oko 20. avgusta. Prihrana se obavlja stajskim đubrivom u periodu osnovne obrade zemljišta i veštačkim đubrivima koja treba uskladiti sa analizom zemljišta. Zaštita zasada pod ovom biljkom je ograničena uglavnom na suzbijanje korova i međuredno kultiviranje. Prilikom okopavanja treba obratiti pažnu jer deo korena zna da se nalazi plitko pod zemljom. Što se tiče bolesti i štetoćina povremeno se mogu razviti kolonije lisnih vaši, međutim to prođe bez značajnijih posledica, a od bolesti se mogu pojaviti neke vrste mozaičkih oboljenja u periodima kada je toplo i vlažnost vazduha visoka. Navodnjavanje je preporučljivo ukoliko se desi sušni period tokom porasta lisne mase i razvoja mahune. Ako se gaji u organskoj proizvodnji, zahteva dosta fizičkog rada, najmanje 4 okopavanja, a za prskanje se može koristiti kompost od koprive.

Leblebija je jednogodišnja zeljasta biljka. Koren joj je vretenast i razgranat i dopire do 1 m dubine, a 40 - 50 % ukupne mase korena nalazi se dublje od 20 cm zemljišta, što mu omogućuje dobro snabdevanje vodom i hranivima iz dubljih slojeva zemljišta. Stabljika pri kraju vegetacije odrveni, a može biti visoka 30 - 80 cm. Listovi su neparno perasti, sa 13 - 17 liski, a grančice i mahune su prekrivene sitnim dlačicama. Cvetovi su leptirasti, sitni beli, ružičasti, ređe plavičaste boje. Seme leblebije nalazi se u kratkoj, dlakavoj mahuni (1 - 4 cm duga), koja najčešće sadrži jednu do dve semenke. Boja semena može biti krem, žuta, smeđa, zelena ili crna. Izgledom je slična plodu graška, osim što je leblebija malo veća i nema baš pravilan okrugao oblik. Zrela mahuna ne puca, a prezrela otpada. Na jednoj biljci može biti do 100 mahuna.

Minimalna temperatura za nicanje iznosi 5 - 6 °C, ali u takvim uslovima niče za oko 3 nedelje. Pri temperaturi zemljišta od 8 - 10 °C niče za 10 - 15 dana, a najbrže je nicanje pri 25 °C za 5 dana. U početnoj fazi rasta otporna je na niske temperature i može podneti -6 do -8 °C. Kasnije se potreba za toplotom povećava, pa je optimalna temperatura u vegetativnoj fazi 20 - 24 °C, a u vreme cvetanja oko 25 °C.

Najbolje pretkulture su joj okopavine, a posle njih strne žitarice. Leblebija se može češće uzgajati na istoj površini, što je prednost za sušna područja, gde nema mogućnosti za navodnjavanje. U osnovnoj obradi i pripremi zemljišta za setvu preporučuje se đubrenje na bazi 20 - 30 kg/ha azota, 40 - 90 kg/ha fosfora i 20 - 35 kg/ha kalijuma.

Leblebija prilično ujednačeno sazreva, a mahune ne pucaju, pa je lako odrediti termin žetve. Žetva se obavlja adaptiranim kombajnom kao za pasulj. Na manjim površinama biljke se čupaju ili žanju, a nakon sušenja vrše. Prinosi zrna mogu dostići 3,3 t/ha. nakon žetve seme treba sušiti, pa tek onda uskladištiti.

Leblebija je niskokalorična namirnica i sadrži kompleks vitamina B i C. Bogata je magnezijumom, kalcijumom, fosforom i gvožđem. Prema nekim istraživanjima, sadrži dva puta više gvožđa od mesa i smatra se prirodnim lekom protiv anemije. Pozitivna dejstva na čovekovo zdravlje ogledaju se u tome što konzumiranje ove namirnice ima blagotvorno dejstvo na probavu i probleme sa digestivnim traktom. Zbog visokog procenta biljnih vlakana utiče na snižavanje holesterola. Pozitivno utiče na rad mišića, nerava, kardiovaskularnog sistema, zdravlje kostiju.

Ova namirnica se može pripremati na različinte načine: kao varivo, a može i da se ostavi u vodi da proklija. Takođe, može da se koristi za pripremu humusa( čiji je najznačajniji sastojak), kao i brašna od leblebije koje se naziva besan, koje je jedino bezglutensko brašno. Bitno je da se konzumira u malim količinama. Za one koji nisu probali, ukus leblebije sličan je ukusu pečenog kestena. Može se koristiti kao zamena za meso, tako da je u ishrani koriste uglavnom vegeterijanci, vegani i ljubitelji organske i zdrave hrane.

Prinos koji se ostvaruje od 1ha pod leblebijom je 2,2-3,3 t/ha. Obzirom da je leblebija kod nas retka biljka, treba biti oprezan prilikom nabavke semena.  Cena kg leblebija je oko 200 dinara.

Bruto marža proizvodnje leblebije

	Količina	Jedinica mere	Cena po jedinici mere	Ukupno din
Leblebije  zrno	2200-3200	kg	200	440.000-640.000
Prihod				440.000-640.000
Seme	70-140	kg	300	21.000-42.000
Đubrivo	200	kg	40	8.000
Zaštita	3	litar	2000	6.000
Gorivo	40	litar	150	6.000
Troškovi mehanizacije	1	ha	2000	2.000
Troškovi rada	30	radni čas	150	4.500
Ostali troškovi	1	ha	700	7.000
Ukupni troškovi				48.200-68.200
Dobit				391.800-571.800

Izvor: PoljoMagazin

Foto: Pixabay (PublicDomainPictures)