Obran kukuruz u Srednjem Banatu
U Srbiji je završena berba kukuruza na svih 950 hiljada hektara, koliko je ovoga proleća zasejano. Prosečan prinos se kretao oko 4 i po tone po hektaru, što će podmiriti domaće potrebe, a za izvoz će ostati milion tona. Zahvaljujući pre svega dugom sunčanom vremenskom periodu bez padavina, banatski ratari su na vreme obrali ovogodišnji rod kukuruza. Mnogi se žale […]
U Srbiji je završena berba kukuruza na svih 950 hiljada hektara, koliko je ovoga proleća zasejano. Prosečan prinos se kretao oko 4 i po tone po hektaru, što će podmiriti domaće potrebe, a za izvoz će ostati milion tona.
Zahvaljujući pre svega dugom sunčanom vremenskom periodu bez padavina, banatski ratari su na vreme obrali ovogodišnji rod kukuruza. Mnogi se žale da su nepovoljne vremenske prilike tokom vegetacije znatno smanjile prinose.
Svetislav Seležan, poljoprivrednik iz Zrenjanina, kukuruz je ovoga proleća zasejao na 40 hektara, sa prinosom je zadovoljan, ali sa cenom nije. "Prosečan rod je negde oko 8 tona po hektaru, što je daleko manje na mojim parcelama nego nekih predhodnih godina, a opet da kažemo da i nije toliko loš u odnosu na neke sušnije godine. A što se tiče same cene od 14 dinara, šta možemo da kažemo? Da li ta cena podmiruje vaše troškove?
Daleko od toga da pokriva, svake godine ratari se sve više i više zadužuju, banke izlaze za kratkoročnim kreditima."
U poljoprivrednoj stručnoj službi u Zrenjaninu i dalje prikupljaju rezultate sa terena, jer kukuruz je na području Srednjeg Banata zasejan na 90.000 ha.
Kristina Salapora, direktorka poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, ocenjuje da je prinos od oko devet tona po hektoru za Srednji Banat dobar, iako slabiji od onoga iz 2016.godine kada je količina padavina bila mnogo veća. "Kukuruz je dobro podneo i kišni i sušni period, nekako se to smenjivalo, pa bez obzira što je to išlo do nekog maksimuma ipak je rod kvalitetan," kaže Salopara.
Poljoprivredni stručnjaci savetuju ratare da odmah po završetku berbe krenu sa pripremom zemljišta za prolećnu setvu, kako bi i taj posao bio završen pre snega, a takvih površina je na ovom području oko 200.000 hektara.
Izvor: RTS
Foto: freeimages.com
Zahvaljujući pre svega dugom sunčanom vremenskom periodu bez padavina, banatski ratari su na vreme obrali ovogodišnji rod kukuruza. Mnogi se žale da su nepovoljne vremenske prilike tokom vegetacije znatno smanjile prinose.
Svetislav Seležan, poljoprivrednik iz Zrenjanina, kukuruz je ovoga proleća zasejao na 40 hektara, sa prinosom je zadovoljan, ali sa cenom nije. "Prosečan rod je negde oko 8 tona po hektaru, što je daleko manje na mojim parcelama nego nekih predhodnih godina, a opet da kažemo da i nije toliko loš u odnosu na neke sušnije godine. A što se tiče same cene od 14 dinara, šta možemo da kažemo? Da li ta cena podmiruje vaše troškove?
Daleko od toga da pokriva, svake godine ratari se sve više i više zadužuju, banke izlaze za kratkoročnim kreditima."
U poljoprivrednoj stručnoj službi u Zrenjaninu i dalje prikupljaju rezultate sa terena, jer kukuruz je na području Srednjeg Banata zasejan na 90.000 ha.
Kristina Salapora, direktorka poljoprivredne stručne službe Zrenjanin, ocenjuje da je prinos od oko devet tona po hektoru za Srednji Banat dobar, iako slabiji od onoga iz 2016.godine kada je količina padavina bila mnogo veća. "Kukuruz je dobro podneo i kišni i sušni period, nekako se to smenjivalo, pa bez obzira što je to išlo do nekog maksimuma ipak je rod kvalitetan," kaže Salopara.
Poljoprivredni stručnjaci savetuju ratare da odmah po završetku berbe krenu sa pripremom zemljišta za prolećnu setvu, kako bi i taj posao bio završen pre snega, a takvih površina je na ovom području oko 200.000 hektara.
Izvor: RTS
Foto: freeimages.com
Ne postoji ni jedan komentar