Proizvodnja belog luka – Unosan posao za celu porodicu
Da je za biznis najvažnija ideja, pokazala je i priča Mikloša Mihoka iz Vrbice u opštini Čoka, koji je, razamatrajući čime bi se mogao baviti, odlučio da seje prolećni beli luk i tako se u poslu priključi meštanima Meštani su osnovali Udruženje „Vrbički prolećni beli luk” i zaštitili ga oznakom geografskog porekla.Mihok ima 31 godinu, završio je gimnaziju i sedam-osam […]
Da je za biznis najvažnija ideja, pokazala je i priča Mikloša Mihoka iz Vrbice u opštini Čoka, koji je, razamatrajući čime bi se mogao baviti, odlučio da seje prolećni beli luk i tako se u poslu priključi meštanima
Meštani su osnovali Udruženje „Vrbički prolećni beli luk” i zaštitili ga oznakom geografskog porekla.Mihok ima 31 godinu, završio je gimnaziju i sedam-osam godina je radio u Novom Sadu, a onda se pre dve godine vratio iz grada kući, registrovao gazdinstvo i krenuo u posao .
Za sada seje prolećni beli luk na nepunom hektaru, ali planira da luk zauzme i veće površine. Ima svoju njivu, a seme polako skuplja jer on i drugi povrtari u mestu seju autentičnu sortu, Vrbički prolećni beli luk, koji je dospeo u Vrbicu iz Makova u Mađarskoj pre tri veka. Seje se u januaru, čim se sneg otopi i mraz posputi, a vadi u junu. Aromatičan je, ljući i može da stoji duže od jesenjeg.
– Planiram dogodine da luk posejem na hektar i po jer ću za tu površinu imati svog semena – kaže, i pojašnjava da luk od ovogodišnjeg roda ne prodaje sav, već ga skladišti i skuplja čenove za nove, veće površine.
Kaže da beli luk nije zahtevna biljka, da dobro uspeva u severnom Banatu, ali da se na jednoj njivi seje dve godine a treću godinu se zemlja odmara, a setva planira na drugoj površini.
– To može biti problem za neke povrtare ako nemaju dosta svoje zemlje – priča Mihok, i kaže da se beli luk seje ručno, okopava i vadi takođe. – Nema mehanizacije, premda se trudimo da pronađemo mašinu. Ove godine pod belim lukom je imao 0,8 hektara i dobio više od 1,3 tone, ali godina nije bila rodna, u vreme cvetanja bilo je kišno, dok je prošla bila sušna.
Od 120 kuća u selu, u oko 40 domaćinstava je prolećni beli luk izvor prihoda.
– Godišnje se izvadi oko 35 tona belog luka – kaže predsednica Udruženja „Vrbički prolećni beli luk” Marija Feher, ali ističe da, nažalost, nisu organizovani u pogledu plasmana, već, kao i većina proizvođača, zavise od nakupaca, koji znaju za njihovu proizvodnju i dolaze redovno. – Trebalo bi da imamo zadrugu, ali niko se ne prihvata da organizuje osnivanje jer to zahteva i troškove.
Uspeli su, ističe, da 2016. godine beli luk zaštite oznakom geografskog porekla i na tome stali.
– Nemam razrađenu prodaju već preko interneta trgujem pomalo. Od prodaje na veliko nije velika zarada. Kilogram belog luka košta 360 dinara pa pletem vence teške više od kilograma, za koje tražim 1.000 dinara pa tu onda ima neke zarade – navodi Mihok, dodajući da je zarada najbolja kada se beli luk preradi, sitno samelje i napravi pasta, ili melje krupnije i pomeša sa začinima. – Još isprobavamo recepte s kojim začinima da ga pomešamo. Za sada to radimo s peršunom i solju.
Mihok kaže da nije ove godine prošao na konkursu za podsticaje Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Tražio je novac za pakericu i za točilicu, pa će, kaže, konkurisati ponovo.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay (manfredrichter)
Meštani su osnovali Udruženje „Vrbički prolećni beli luk” i zaštitili ga oznakom geografskog porekla.Mihok ima 31 godinu, završio je gimnaziju i sedam-osam godina je radio u Novom Sadu, a onda se pre dve godine vratio iz grada kući, registrovao gazdinstvo i krenuo u posao .
Za sada seje prolećni beli luk na nepunom hektaru, ali planira da luk zauzme i veće površine. Ima svoju njivu, a seme polako skuplja jer on i drugi povrtari u mestu seju autentičnu sortu, Vrbički prolećni beli luk, koji je dospeo u Vrbicu iz Makova u Mađarskoj pre tri veka. Seje se u januaru, čim se sneg otopi i mraz posputi, a vadi u junu. Aromatičan je, ljući i može da stoji duže od jesenjeg.
– Planiram dogodine da luk posejem na hektar i po jer ću za tu površinu imati svog semena – kaže, i pojašnjava da luk od ovogodišnjeg roda ne prodaje sav, već ga skladišti i skuplja čenove za nove, veće površine.
Kaže da beli luk nije zahtevna biljka, da dobro uspeva u severnom Banatu, ali da se na jednoj njivi seje dve godine a treću godinu se zemlja odmara, a setva planira na drugoj površini.
– To može biti problem za neke povrtare ako nemaju dosta svoje zemlje – priča Mihok, i kaže da se beli luk seje ručno, okopava i vadi takođe. – Nema mehanizacije, premda se trudimo da pronađemo mašinu. Ove godine pod belim lukom je imao 0,8 hektara i dobio više od 1,3 tone, ali godina nije bila rodna, u vreme cvetanja bilo je kišno, dok je prošla bila sušna.
Bude oko 35 tona
Od 120 kuća u selu, u oko 40 domaćinstava je prolećni beli luk izvor prihoda.
– Godišnje se izvadi oko 35 tona belog luka – kaže predsednica Udruženja „Vrbički prolećni beli luk” Marija Feher, ali ističe da, nažalost, nisu organizovani u pogledu plasmana, već, kao i većina proizvođača, zavise od nakupaca, koji znaju za njihovu proizvodnju i dolaze redovno. – Trebalo bi da imamo zadrugu, ali niko se ne prihvata da organizuje osnivanje jer to zahteva i troškove.
Uspeli su, ističe, da 2016. godine beli luk zaštite oznakom geografskog porekla i na tome stali.
– Nemam razrađenu prodaju već preko interneta trgujem pomalo. Od prodaje na veliko nije velika zarada. Kilogram belog luka košta 360 dinara pa pletem vence teške više od kilograma, za koje tražim 1.000 dinara pa tu onda ima neke zarade – navodi Mihok, dodajući da je zarada najbolja kada se beli luk preradi, sitno samelje i napravi pasta, ili melje krupnije i pomeša sa začinima. – Još isprobavamo recepte s kojim začinima da ga pomešamo. Za sada to radimo s peršunom i solju.
Mihok kaže da nije ove godine prošao na konkursu za podsticaje Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Tražio je novac za pakericu i za točilicu, pa će, kaže, konkurisati ponovo.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay (manfredrichter)
Ne postoji ni jedan komentar