Upotreba totalnih herbicida u poljoprivredi-spas ili propast?
Totalni herbicidi na bazi aktivne materije Glisfosat u Srbiji se koriste još od 1976.godine. Komercijalni nazivi preparata na bazi ove aktivne materije su se više puta od tada menjali, ali je štetnost ovih preparata ostala ista do danas. Aktivna materija koju sadrže ove herbicidi je veoma opasna ne samo za biljke već i za ljude i životinje. Tokom dugog vremena […]
Totalni herbicidi na bazi aktivne materije Glisfosat u Srbiji se koriste još od 1976.godine. Komercijalni nazivi preparata na bazi ove aktivne materije su se više puta od tada menjali, ali je štetnost ovih preparata ostala ista do danas. Aktivna materija koju sadrže ove herbicidi je veoma opasna ne samo za biljke već i za ljude i životinje.
Tokom dugog vremena korišćenja neki od koraova postal su rezistentni na totalne herbicide, međutim oni se i dalje tretiraju totalima samo jačim dozama, naravno uvek preživi određeni broj korova što dovodi do novog povećanja doza preparata i tako u nedogled.
Sa povećanjem doza herbicida povećavaju sei njihova koncentracija u vazduhu koji udišemo, kao i njihovi ostaci u zemljištu, odakle se dalje spiraju u vodotokove, odakle dospevaju i u vodu za piće. Reklo bi se da se nalazimo u začaranom krugu kada je primena ovih herbicida u pitanju.
Još od 1996 godine došlo se do saznanja da glifosat ima štetan uticaj na životinj, ali bez obzira na to Evropska Unija je 2002 godine dozvolila njegovo korišćenje, s tim ad je bilo u planu da se ova odluka preispiat za 10 godina, tačnije 2012 godine, što je kasnije odloženo za 2015 godinu.
2015 godine Svetska zdravstvena organizacija objavila je, nakon niza ispitivanja da je aktina materija glifosat kancerogena i da šteti ljudima i životinjama, dokazano je da može izazvati kancer kao i veliki broj deformiteta kod
novoređenčadi.
Od 2015. godine u zemljama Evropske Unije stavljena je zabrana na proizvodnju, prodaju i korišćenje herbicida na bazi aktivne materije glifosat. Kod nas se poljoprivredna proizvodnja, a posebno zadnjih godina kada se javlja i veliki problem sa random snagom, ne može zamisliti bez upotrebe totalnih herbicida.
Na našem tržištu se može naći veliki broj preparata različitih komercijalnih naziva koji sadrže glifosate.
U prodaji se mogu naći herbicidi pod nazivima:
-Glifosav,
-Glifomark,
-Glifohem,
-Roundap,
-Bingo,
-Bum
-Efekat,
-Kosmik,
-Pirokor i dr.
U poljoprivrednoj proizvodnji totalni herbicidi koriste se za suzbijanje korova u višegodišnjim zasadima voća i vinove loze i to utoku same vegetacije. Osim toga ovi herbicidi se koriste i za suzbijenje korova na strništima, a zadnjih godina sve više se koriste i u usevu kukuruza nakon setve a pre nicanja useva.
Osim na poljoprivrednom zemljištu vrlo je česta upotreba totalnih hebicida i na nepoljoprivrednim površinama kao što su kanali, nasipi pored železničkih pruga, velikih površina pod korovom za građevinske projekte.
Međutim, obzrom na relativno niske cene ovih herbicida, iako je svest ljudi na zavidnom nivou kad je u pitanju štetnost primene istih, njihova primena se iz godine u godinu povećava umesto da se smanjuje.
Namena totalnih herbicida jeste uništavanje korova ali izgleda da su korovi platili najmanju cenu, voda zemljište, biljke, životinje pa i ljudi su oni koji su imali više štete nego koristi od primene ovih herbicida. Uzimanjem uzoraka vode iz vodotokova pa čak i okeana, koji su daleko od bilo kakvog poljoprivrednog zemljišta, a čijom je analizom utvrđeno prisustvo herbicida u nima, samo nam pokazuje da je ekosistem na zadnjem stepenu zagađenosti i da je krajnje vreme da se nešto preduzme, da posle ne bude kasno.
Izvor: PSSS Prokuplje
Autor: Jović Snežana
Foto: Pixabay (SarahRichterArt)
Tokom dugog vremena korišćenja neki od koraova postal su rezistentni na totalne herbicide, međutim oni se i dalje tretiraju totalima samo jačim dozama, naravno uvek preživi određeni broj korova što dovodi do novog povećanja doza preparata i tako u nedogled.
Sa povećanjem doza herbicida povećavaju sei njihova koncentracija u vazduhu koji udišemo, kao i njihovi ostaci u zemljištu, odakle se dalje spiraju u vodotokove, odakle dospevaju i u vodu za piće. Reklo bi se da se nalazimo u začaranom krugu kada je primena ovih herbicida u pitanju.
Još od 1996 godine došlo se do saznanja da glifosat ima štetan uticaj na životinj, ali bez obzira na to Evropska Unija je 2002 godine dozvolila njegovo korišćenje, s tim ad je bilo u planu da se ova odluka preispiat za 10 godina, tačnije 2012 godine, što je kasnije odloženo za 2015 godinu.
2015 godine Svetska zdravstvena organizacija objavila je, nakon niza ispitivanja da je aktina materija glifosat kancerogena i da šteti ljudima i životinjama, dokazano je da može izazvati kancer kao i veliki broj deformiteta kod
novoređenčadi.
Od 2015. godine u zemljama Evropske Unije stavljena je zabrana na proizvodnju, prodaju i korišćenje herbicida na bazi aktivne materije glifosat. Kod nas se poljoprivredna proizvodnja, a posebno zadnjih godina kada se javlja i veliki problem sa random snagom, ne može zamisliti bez upotrebe totalnih herbicida.
Na našem tržištu se može naći veliki broj preparata različitih komercijalnih naziva koji sadrže glifosate.
U prodaji se mogu naći herbicidi pod nazivima:
-Glifosav,
-Glifomark,
-Glifohem,
-Roundap,
-Bingo,
-Bum
-Efekat,
-Kosmik,
-Pirokor i dr.
U poljoprivrednoj proizvodnji totalni herbicidi koriste se za suzbijanje korova u višegodišnjim zasadima voća i vinove loze i to utoku same vegetacije. Osim toga ovi herbicidi se koriste i za suzbijenje korova na strništima, a zadnjih godina sve više se koriste i u usevu kukuruza nakon setve a pre nicanja useva.
Osim na poljoprivrednom zemljištu vrlo je česta upotreba totalnih hebicida i na nepoljoprivrednim površinama kao što su kanali, nasipi pored železničkih pruga, velikih površina pod korovom za građevinske projekte.
Međutim, obzrom na relativno niske cene ovih herbicida, iako je svest ljudi na zavidnom nivou kad je u pitanju štetnost primene istih, njihova primena se iz godine u godinu povećava umesto da se smanjuje.
Namena totalnih herbicida jeste uništavanje korova ali izgleda da su korovi platili najmanju cenu, voda zemljište, biljke, životinje pa i ljudi su oni koji su imali više štete nego koristi od primene ovih herbicida. Uzimanjem uzoraka vode iz vodotokova pa čak i okeana, koji su daleko od bilo kakvog poljoprivrednog zemljišta, a čijom je analizom utvrđeno prisustvo herbicida u nima, samo nam pokazuje da je ekosistem na zadnjem stepenu zagađenosti i da je krajnje vreme da se nešto preduzme, da posle ne bude kasno.
Izvor: PSSS Prokuplje
Autor: Jović Snežana
Foto: Pixabay (SarahRichterArt)
Ne postoji ni jedan komentar