Ukidanja vakcinacije protiv svinjske kuge otvara vrata izvoza mesa u EU
Najavljeno ukidanje obavezne vakcinacije protiv svinjske kuge otvoriće vrata Evropske unije za kvalitetno svinjsko meso, smatraju uzgajivači svinja na Severu Bačke. Od sledeće godine svi oni imaće dodatnu olakšicu jer će državnu zemlju, umesto na godinu, moći da zakupe na period od četiri do osam godina. A koliko im znači mogućnost podrške za zaokruženje proizvodnog procesa od praseta do stola, […]
Najavljeno ukidanje obavezne vakcinacije protiv svinjske kuge otvoriće vrata Evropske unije za kvalitetno svinjsko meso, smatraju uzgajivači svinja na Severu Bačke. Od sledeće godine svi oni imaće dodatnu olakšicu jer će državnu zemlju, umesto na godinu, moći da zakupe na period od četiri do osam godina. A koliko im znači mogućnost podrške za zaokruženje proizvodnog procesa od praseta do stola, u narednim rečenicama govori jedan od onih koji je u tome uspeo.
Obavezna vakcinacija protiv svinjske kuge do sada je bila velika kočnica za izvoz svinjskog mesa na tržište Evropske unije. Jedan od većih uzgajivača na području Subotice Danijel Kovačević smatra da bi ukidanje ove mere moglo da dovede do otvaranja tržišta Evrope za kvalitetno meso iz Srbije i smatra da naši proizvođači nemaju problem da se uključe u tu tržišnu utakmicu.
"Mi ćemo na toj tržišnoj borbi da budemo itekako ravnopravni. Nama je problem bio to što smo mi bili otvoreni za uvoz svega onoga što Evropskoj uniji nije trebalo, a bili smo zatvoreni da izvezemo kvalitetne proizvode. Bukvalno smo bili prinuđeni da kvalitetne proizvode koje imamo prodajemo po ceni industrije, nismo mogli da ih plasiramo na tržište gde se ceni kvalitetan proizvod", kaže Kovačević.
Prilikom nedavne posete ministra Nedimovića njegovom gazdinstvu, uzgajivač Norbert Engi jasno je poručio – ispod 150 dinara po kilu ne isplati se proizvodnja.
A ukoliko bi se ugledali na njega, ostali uzgajivači bi imali još veću sigurnost u proizvodnji pošto se ceo proces od praseta do tovljenika i kasnije obrade mesa, te distribucije na tržište na njegovoj farmi obavlja pod jednim krovom.
"Bavimo se i sa poljoprivredom, bavimo se i sa klanjem, proizvodnjom i prodajom mesa.
Ali prvi korak ipak je farma gde tovimo svinje. Imamo kapacitet dvesto pedeset komada po turnusu, na godišnjem nivou oko petsto komada i to sve plasiramo za našu proizvodnju i preko toga na prodaju. Ali pomažemo i poljoprivrednicima i od njih uzimamo tovne svinje, goveda, junad, znači sve ono što mi možemo plasirati na ovom tržištu", objašnjava Engi.
Uzgajivači svinja još ove godine korisiće pravo prečeg zakupa državne zemlje na godinu dana, a već od sledeće će moći da zemlju zakupljuju na duži period, između četiri i osam godina, u zavisnosti od raspoloživih površina i procene nadležnih.
Ove godine, od raspoloživih oko dvanaest hiljada hektara, uzgajivači svinja su po pravu prečeg zakupa dobili oko četiri hiljade i šest stotina hektara. Koje površine će dobiti i na koji period znaće se naredne godine.
"Što se tiče dužine zakupa, ona se radi u koordinaciji sa Ministarstvom, koordinacija sa ministarstvom teče nakon donošenja godišnjeg programa i opredeljivanja perioda zakupa.
Takođe postoji i komisija koja radi na izradi godišnjeg programa i komisija koja sprovodi postupak javnog nadmetanja i daje predlog odluka gradonačelniku. U samim odlukama se radi i opredeljivanje perioda zakupa. U skladu sa pravilnikom, od četiri do osam godina za svinjarsku proizvodnju, odnosno deset godina za govedarsku proizvodnju stoji trenutno", veli šef službe za poljoprivredno zemljište u subotičkog gradskoj upravi Grgur Stipić.
Uzgajivači goveda su već od ove godine dobili mogućnost zakupa državnog zemljišta na deset godina. Poljoprivrednici su već potpisali ugovore, a svoj paraf trebaju da stave i predstavnici ministarstva poljoprivrede.
Izvor: RTV
Foto: freeimages.com
Obavezna vakcinacija protiv svinjske kuge do sada je bila velika kočnica za izvoz svinjskog mesa na tržište Evropske unije. Jedan od većih uzgajivača na području Subotice Danijel Kovačević smatra da bi ukidanje ove mere moglo da dovede do otvaranja tržišta Evrope za kvalitetno meso iz Srbije i smatra da naši proizvođači nemaju problem da se uključe u tu tržišnu utakmicu.
"Mi ćemo na toj tržišnoj borbi da budemo itekako ravnopravni. Nama je problem bio to što smo mi bili otvoreni za uvoz svega onoga što Evropskoj uniji nije trebalo, a bili smo zatvoreni da izvezemo kvalitetne proizvode. Bukvalno smo bili prinuđeni da kvalitetne proizvode koje imamo prodajemo po ceni industrije, nismo mogli da ih plasiramo na tržište gde se ceni kvalitetan proizvod", kaže Kovačević.
Prilikom nedavne posete ministra Nedimovića njegovom gazdinstvu, uzgajivač Norbert Engi jasno je poručio – ispod 150 dinara po kilu ne isplati se proizvodnja.
A ukoliko bi se ugledali na njega, ostali uzgajivači bi imali još veću sigurnost u proizvodnji pošto se ceo proces od praseta do tovljenika i kasnije obrade mesa, te distribucije na tržište na njegovoj farmi obavlja pod jednim krovom.
"Bavimo se i sa poljoprivredom, bavimo se i sa klanjem, proizvodnjom i prodajom mesa.
Ali prvi korak ipak je farma gde tovimo svinje. Imamo kapacitet dvesto pedeset komada po turnusu, na godišnjem nivou oko petsto komada i to sve plasiramo za našu proizvodnju i preko toga na prodaju. Ali pomažemo i poljoprivrednicima i od njih uzimamo tovne svinje, goveda, junad, znači sve ono što mi možemo plasirati na ovom tržištu", objašnjava Engi.
Uzgajivači svinja još ove godine korisiće pravo prečeg zakupa državne zemlje na godinu dana, a već od sledeće će moći da zemlju zakupljuju na duži period, između četiri i osam godina, u zavisnosti od raspoloživih površina i procene nadležnih.
Ove godine, od raspoloživih oko dvanaest hiljada hektara, uzgajivači svinja su po pravu prečeg zakupa dobili oko četiri hiljade i šest stotina hektara. Koje površine će dobiti i na koji period znaće se naredne godine.
"Što se tiče dužine zakupa, ona se radi u koordinaciji sa Ministarstvom, koordinacija sa ministarstvom teče nakon donošenja godišnjeg programa i opredeljivanja perioda zakupa.
Takođe postoji i komisija koja radi na izradi godišnjeg programa i komisija koja sprovodi postupak javnog nadmetanja i daje predlog odluka gradonačelniku. U samim odlukama se radi i opredeljivanje perioda zakupa. U skladu sa pravilnikom, od četiri do osam godina za svinjarsku proizvodnju, odnosno deset godina za govedarsku proizvodnju stoji trenutno", veli šef službe za poljoprivredno zemljište u subotičkog gradskoj upravi Grgur Stipić.
Uzgajivači goveda su već od ove godine dobili mogućnost zakupa državnog zemljišta na deset godina. Poljoprivrednici su već potpisali ugovore, a svoj paraf trebaju da stave i predstavnici ministarstva poljoprivrede.
Izvor: RTV
Foto: freeimages.com
Ne postoji ni jedan komentar