Sterilitet kod krava

 

Sterilitet direktno utiče na rentabilnost proizvodnje, povećane troškove i remont grla na farmama i individualnim gazdinstvima, što dovodi u pitanje isplativost i opstanak zapata

Sterilitet je opšti naziv za sve oblike neplodnosti ženskih i muških životinja. Pod sterilitetom ženskih životinja podrazumeva se nesposobnost oplođenja i nošenja ploda, te rađanje živih i za život sposobnih mladunaca. Sterilitet može da nastane kod svih domaćih životinja, ali najčešći je kod goveda, konja, svinja i ovaca i stoga ima veliki ekonomski i stručni značaj. Mnogo je češći kod ženskih (80-85%) nego kod muških (15-20%) životinja i može biti privremen ili trajan. Sterilitet je mnogo češće stečen (80%) nego urođen.

Govedarstvo u razvijenim zemljama predstavlja veoma značajnu granu stočarstva, a osnovni cilj svakog farmera je da ostvari što veći profit proizvodnjom mleka ili mesa. U oba slučaja, reprodukcija kod krava je možda najbitniji faktor u savremenom govedarstvu i težnja je da se dobije u proseku jedno tele po kravi godišnje. Pojava steriliteta i produženi servis periodi kod krava direktno utiču na rentabilnost proizvodnje, povećane troškove, povećan remont grla na farmama i individualnim gazdinstvima, što dovodi u pitanje isplativost i opstanak zapata.

Bitno je napomenuti par osnovnih podataka i pojmova vezanih za reproduktivni status, fiziologiju i fizionomiju krava. Ženski polni organi su funkcionalno i anatomski povezani u ženski reproduktivni trakt, a tu spadaju: dva jajnika, dva jajovoda, materica, vagina ili rodnica, vulva ili stidnica i mlečna žlezda. Urođene i stečene anatomske anomalije, nedostaci pojedinih organa ženskog reproduktivnog trakta utiču na samu reprodukciju pa je zadatak svakog praktičara - veterinara da ustanovi i, ako je to moguće, otkloni nedostatke jer u suprotnom grlo se isključuje iz priploda zbog nemogućnosti graviditeta. Najbolji primer za to su ženska grla koja su dobijena u blizanačkoj trudnoći, gde je drugo tele muškog pola. Naime, više od 90% tih ženskih grla nemaju ili su im nedovoljno razvijeni ženski polni organi. Takva grla ne mogu da ostanu gravidna, sterilna su i izbacuju se iz reprodukcije.

Krave i polno zrele junice manifestuju estrus na svakih 21 dan, tokom cele godine. U svakom estrusnom ciklusu ovuliraju najčešće jednu jajnu ćeliju, pri čemu se ovulacija dogadja 12 do 14 časova posle prestanka estrusa. Svaka odstupanja u tim vremenskim intervalima mogu ukazivati na problem koji može biti hormonske prirode, zatim patološke promene na reproduktivnom traktu i na kraju, ali ne najmanje bitno, deficitarna i/ili nedovoljno izbalansirana ishrana. Stočar je dužan da prati estrusne cikluse, evidentira trajanje intervala između svakog ciklusa, pojavu spoljnih pokazatelja estrusa („naskakivanje“ krava, prolazno smanjenje količine mleka itd.), kvalitet i boju materične sluzi. Svaka odstupanja koja se ne primete na vreme, utiču na to da veterinar gubi dragoceno vreme kako bi dijagnostikovao problem, a zatim preduzeo određene mere kako ne bi došlo do trajnih posledica po reproduktivni trakt krave/junice, a samim tim i pojave trajnog steriliteta.

Kao i ostali fiziološki procesi organizma, i reproduktivni procesi su regulisani i kontrolisani aktivnošću endokrinih žlezda. Ove žlezde izlučuju u krvotok hormone, koji direktno dospevaju do tačno određenih tkiva i organa čije funkcije regulišu, a za reprodukciju su svakako najbitniji jajnici i materica. Praktičar je dužan da dijagnostikuje iregularne formacije na jajnicima koje mogu biti u vidu ovarijalnih cisti, perzistentnih žutih tela ili tumorozne promene. Danas je ultrazvučna dijagnostika u reprodukciji kod goveda omogućila mnogo lakšu dijagnostiku ranog graviditeta, jer već sa velikom sigurnošću 28. do 30. dana nakon inseminacije iskusan reproduktivac potvrđuje prisustvo plodovih voda u rogovima materice, a samim tim i graviditet. Kontrolni pregled se vrši 30 dana nakon potvrde graviditeta jer najveći procenat povađanja se dešava u prvih 60 dana steonosti. Taj protokol je bitan zato što pri prvom pregledu nakon osemenjavanja, ako veterinar ne ustanovi graviditet, pristupa se hormonskom tretmanu kako bi se grlo opet uvelo u estrus i osemenilo, jer produžavanje servis perioda poskupljuje proizvodnju. Hormoni koji se aplikuju životinjama su sintetski hormoni (u najvećem broju slučajeva). Na osnovu pregleda jajnika, veterinar pristupa određenom protokolu i aplikaciji preparata u određenim vremenskim intervalima. Bitno je napomenuti da je tačna dijagnostika promene na jajnicima od presudnog značaja na odabir preparata koji će se koristiti i na osnovu kog protokola će se pristupiti lečenju životinje jer pogrešna upotreba može dovesti do hormonskog disbalansa, neregularnih ciklusa pa čak i pojave trajnog steriliteta!

Pojava endometritisa (zapaljenja sluzokože materice) je relativno česta pojava na farmama sa većim brojem goveda, a ređe se javlja na gazdinstvima koja imaju do pedesetak muznih krava i nastaje nakon teškog porođaja, zadržavanja posteljice ili polne infekcije. Ovo oboljenje materice, koje može biti različitog stepena, od blažih do komplikovanijih slučajeva, pravi ozbiljne probleme u reprodukciji goveda zato što lečenje produžava servis period, podiže troškove a neretko, zapuštene i neadekvatno lečene životinje završavaju na prinudnom klanju jer takve više nisu reproduktivno sposobne. Od uzročnika endometritisa u krava, najčešće su strepto i stafilokoke, E. Coli, korinebakterioza, pseudomonas, leptospira, listerija, salmonela, bruceloza, mikoplazme, virusi, trihomonas, gljivice i dr. Ponekad endometritis može nastati zbog parazita, Fasciola hepatica iz jetre.

Savremena proizvodnja se zasniva na smanjenju broja grla, a povećanju količine mleka u jednom laktacionom periodu. Primera radi, država Izrael je rekorder u svetu gde se sa 130 000 grla postiže proivodnja od 12 000l mleka. Sjedinjene Američke Države imaju prosek od 11 000l sa nepunih 10 miliona muznih krava. Visoko produktivna grla iziskuju visoke energetske potrebe u ishrani, što se naročito odnosi na Holštajn – Frizijsku rasu. Velika dnevna produkcija mleka koja nije propraćena adekvatnom ishranom dovodi do reproduktivnih problema, pojavu malih i nefunkcionalnih jajnika, mogućnost koncepcije (začeća), iregularnih i slabih estrusnih ciklusa, pa i do toga da životinja ne može da održi trudnoću do kraja. Nedovoljna i deficitarna ishrana je najčešći uzrok nutritivne neplodnosti. Neposredan uzrok je nedovoljno snabdevanje životinjskog organizma energijom, proteinima, mineralima ili vitaminima. Deficit nekog hranljivog sastojka u hrani po pravilu nije pojedinačan već se mnogo češće radi o kompleksnim deficitima. S druge strane, višak energije u ishrani priplodnih životinja može takođe da izazove jalovost. Ukoliko se mlade ženke hrane preobilno i pretežno ugljenim hidratima, nastaje gojaznost i slaganje masti u polnim žlezdama i organima. Masne naslage vrše mehanički pritisak na žlezdani parenhim jajnika koji se nedovoljno razvije, a estrogeni hormoni se rastvaraju u mastima i takva polna aktivnost jenjava ili sasvim izostaje. Osim organskih hranljivih materija, u ishrani goveda i drugih životinja neophodni su i minerali, pre svega kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, cink, jod, selen i drugi.

Posle ishrane, držanje i nega su najvažniji bioekološki činioci koji utiču na plodnost životinje. Objekti u kojima se drže životinje treba da budu sa dovoljno čistog vazduha, svetla i umerene temperature. Ležaji da budu udobni, prostrani, suvi i čisti. Poželjno je da se priplodne životinje redovno kreću u ispustu ili na paši. Za plodnost životinja je od velikog značaja higijena porođaja i perioda nakon toga, pa je važno da se porođaju i higijeni objekata posveti posebna pažnja. Nega takođe ima veliki uticaj na plodnost, a posebno redovno obrezivanje papaka.

Autor: Milovan Božić, DVM Veterinarska stanica “Vrbas”, Vrbas

Foto: Pixabay (skeeze)