Centar za med u Rači u završnoj fazi
Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači nalazi se u završnoj fazi priprema za otvaranje i puštanje samog pogona u rad. Centar za prikupljanje meda pozitivan je primer udružene saradnje pčelarskih organizacija i jedne lokalne samouprave a samim pčelarima na ovaj način omogućen je siguran otkup i plasman proizvoda koji su 90 % namenjeni inostranom tržištu. Centar za […]
Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači nalazi se u završnoj fazi priprema za otvaranje i puštanje samog pogona u rad. Centar za prikupljanje meda pozitivan je primer udružene saradnje pčelarskih organizacija i jedne lokalne samouprave a samim pčelarima na ovaj način omogućen je siguran otkup i plasman proizvoda koji su 90 % namenjeni inostranom tržištu.
Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači pruža se na 1 500 kvadrata, godišnji kapacitet samog pogona iznosi 3 600 tona meda. Opremanje centra najsavremenijom aparaturom je u toku a do sada je utrošeno oko milion i 400 hiljada evra.
"Nalazimo se u proizvodnom delu gde je iza nas homogenizator kapaciteta od 22 tone koji služi za izjednačavanje kvaliteta meda a tu je i komora za dekristalizaciju. Ostatak opreme nam stiže do kraja meseca i biće instaliran tako da očekujemo već u martu mesecu svečano otvaranje. Ideal će nam biti taj da ako danas pčelar preda med pogonu već sutradan treba da dobije novac za njega. Suština je da ovde nemamo posrednika u igri jer danas firme koje izvoze med su faktički posrednici i taj deo profita koji uzimaju za sebe mi ćemo biti u stanju da prenesemo na pčelara i to je poenta cele priče", izjavio je za RTV Dragan Milovanović- predsednik društva pčelara ,, Karađorđevo Trmčište’’
Savez pčelarskih organizacija Srbije očekuje da će rad centra punim kapacitetom otpočeti na leto ove godine. U magacinu med će se za inostrano tržište pakovati u buradima od po 300 kilograma a sam kapacitet magacina iznosi 750 tona. Procene su da će se na godišnjem nivou ta količina obrnuti čak četiri puta.
"Inostrani kupci su trenutno najviše zainteresovani za kupovinu meda u buradima jer imaju svoj brend i svoju ambalažu i mi ćemo u početku tako i da radimo i ti znači da ćemo med prodavati na veliko ali se aktivno pripremamo da radimo i pakovanja za prodaju na malo za naše trgovinske lance. Ta naša pakovanja ona će biti svojevrstan vid borbe protiv falsifikata meda a kažu ljudi koji su u toku da je više od 50% meda na domaćem tržištu sumnjivog porekla. Ako bi danas počeli da radimo ja mislim da bi mogli da našim pčelarima ponudimo cenu između četiri i po i pet evra za recimo bagremov med", kaže Milovanović.
Šumadijska opština Rača od jedne malene lokalne samouprave postaje opština pčelarstva i meda. Korišćenje poljoprivrednih fondova koji nude subvencije za pčelarstvo dokaz su velikog interesovanja i samog lokalnog stanovništva za ovaj vid proizvodnje.
"Krajnji cilj ovog pogona nije samo otkup meda gde će oni dobiti adekvatan novac za proizvod nego će ovde i kompletno dobijati podršku, od početka do kraja gde će kroz taj vid zadrugarstva moći da uzimaju opremu, da vrše saradnju, da dobijaju sertifikovane stvari, kvalitetne matice gde će pčelar imati podršku da sve uzme odatle, da tu preda proizvod, da ga proda po najboljoj ceni i da na kraju zna koja je njegova zarada", potvrdio je za RTV Nenad Savković, predsednik opštine Rača.
Med koji se prikupi u Centru, čak 90 % odlazi na izvoz dok je u planu i razvoj lekovitog turizma od takozvane api terapije koja podrazumeva i lečenje pčelinjim proizvodima.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay (stevepb)
Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači pruža se na 1 500 kvadrata, godišnji kapacitet samog pogona iznosi 3 600 tona meda. Opremanje centra najsavremenijom aparaturom je u toku a do sada je utrošeno oko milion i 400 hiljada evra.
"Nalazimo se u proizvodnom delu gde je iza nas homogenizator kapaciteta od 22 tone koji služi za izjednačavanje kvaliteta meda a tu je i komora za dekristalizaciju. Ostatak opreme nam stiže do kraja meseca i biće instaliran tako da očekujemo već u martu mesecu svečano otvaranje. Ideal će nam biti taj da ako danas pčelar preda med pogonu već sutradan treba da dobije novac za njega. Suština je da ovde nemamo posrednika u igri jer danas firme koje izvoze med su faktički posrednici i taj deo profita koji uzimaju za sebe mi ćemo biti u stanju da prenesemo na pčelara i to je poenta cele priče", izjavio je za RTV Dragan Milovanović- predsednik društva pčelara ,, Karađorđevo Trmčište’’
Savez pčelarskih organizacija Srbije očekuje da će rad centra punim kapacitetom otpočeti na leto ove godine. U magacinu med će se za inostrano tržište pakovati u buradima od po 300 kilograma a sam kapacitet magacina iznosi 750 tona. Procene su da će se na godišnjem nivou ta količina obrnuti čak četiri puta.
"Inostrani kupci su trenutno najviše zainteresovani za kupovinu meda u buradima jer imaju svoj brend i svoju ambalažu i mi ćemo u početku tako i da radimo i ti znači da ćemo med prodavati na veliko ali se aktivno pripremamo da radimo i pakovanja za prodaju na malo za naše trgovinske lance. Ta naša pakovanja ona će biti svojevrstan vid borbe protiv falsifikata meda a kažu ljudi koji su u toku da je više od 50% meda na domaćem tržištu sumnjivog porekla. Ako bi danas počeli da radimo ja mislim da bi mogli da našim pčelarima ponudimo cenu između četiri i po i pet evra za recimo bagremov med", kaže Milovanović.
Šumadijska opština Rača od jedne malene lokalne samouprave postaje opština pčelarstva i meda. Korišćenje poljoprivrednih fondova koji nude subvencije za pčelarstvo dokaz su velikog interesovanja i samog lokalnog stanovništva za ovaj vid proizvodnje.
"Krajnji cilj ovog pogona nije samo otkup meda gde će oni dobiti adekvatan novac za proizvod nego će ovde i kompletno dobijati podršku, od početka do kraja gde će kroz taj vid zadrugarstva moći da uzimaju opremu, da vrše saradnju, da dobijaju sertifikovane stvari, kvalitetne matice gde će pčelar imati podršku da sve uzme odatle, da tu preda proizvod, da ga proda po najboljoj ceni i da na kraju zna koja je njegova zarada", potvrdio je za RTV Nenad Savković, predsednik opštine Rača.
Med koji se prikupi u Centru, čak 90 % odlazi na izvoz dok je u planu i razvoj lekovitog turizma od takozvane api terapije koja podrazumeva i lečenje pčelinjim proizvodima.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay (stevepb)
Ne postoji ni jedan komentar