Prosečni prinosi pšenice u Vojvodini oko 4,8 tona

Najslabiji prinos je u severnom Banatu koji je bio i najsušniji, vrlo dobar, čak i odličan u Sremu i Mačvi. Kada je reč o ceni u Žito uniji, udruženju koje okuplja 17 industrijskih mlinova, kažu da je računica, kao i svake godine, puno.

“Licitiran je dogovor od 21 do 22 dinara. Traži se od države da obezbedi za robne rezerve određene količine pšenice po 22 dinara, ne bili tako povukli cene izvoznika i mlinara. To se naravno neće desiti.”, kaže Zdravko Šajatović direktor udruženje Žito unija.

Kada je reč o skladištenju i plaćanju pšenice po kvalitetu, što je preduslov za uspešnije trgovanje ovom berzanskom robom, to se u praksi teško sprovodi.

Prema rečima Šajatovića nisu se svi osposobili za taj posao.

"Za neke je to teško jer ako imaju puno prijemnih mesta, ako rade sa nekoliko desetina zadruga to je teško ostvariti. Prvo prijem ide u zadruge pa onda u mlin. Pitanje je da li su zadruge osposobljene za to. Na primer veliki mlin koji za kratko vreme mora da primi na primer 50-60 hiljada tona pšenice, teško je tu vršiti prave analize kvaliteta i teško je da se sve količine skladište po kvalitetu. Treba više usipnih koševa, aparata za brzo merenje kvaliteta pšenice, sva organizacija i tehnologija".

“Mi kao otkupljivači pšenice je skladištimo svu kod nas. Prostor imamo, problem su usipni koševi. Mogli bi mi to, ali bi to jako usporili prijem pšenice. To kod nas radi par mlinova. Oni su krajnji potrošači koji mogu sa tim da se bavi i razvrstavaju na osnovu kvaliteta u cilju dobijanja finalnog proizvoda. Mi trenutno nismo umogućnosti, ali ne znači da nećemo u budućnosti", kaže Boris Bećarević iz firme kkompanije Meteor Komerc iz Sombora.

Ovogodišnji kvalitet pšenice je bolji nego lane. Hlebnog žita će biti za domaće potrebe, dok bi u izvozu moglo završiti između 800.000 i milion tona pšenice.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay (jolanchapin)