Kada je pravo vreme za vađenje krompira

U drugoj polovini vegetacionog perioda krompira postepeno dolazi do starenja useva, tkivo nadzemne mase gubi turgor, cima se suši, gubi hlorofil, poleže, prvo žuti, a zatim dobija smeđu boju. Od zavisnosti od vremenskih uslova ovaj proces traje duže ili kraće. Kišovito i prohladno vreme pogoduju usporenom starenju i na neki način produženju vegetacionog perida, dok visoke temperature i sušan period značajno ubrzavaju sazrevanje. Usev u kome je 60% lisne mase izgubilo zelenu boju, preostaje 10-15 dana do potpunog sušenja lisne mase, što u velikoj merei zavisi od meteroloških uslova. U tom periodu moguće je povećanje prinosa i do 10%, ali i pojava razvoja izraslina.

Krompir se vadi kada su krtole u stanju tzv. tehnološke zrelosti, odnosno kada je pokožica potpuno zasušila. Nakon prirodnog odumiranja i sušenja čime treba sačekati oko desetak dana da pokožica krtola potpuno završi svoj razvoj, da očvrsne i da se ne ljušti. Nakon ovog perioda potrebno je što pre povaditi krompir i smestiti ga u skladište, jer zemljište nije optimalna sredina za njegovo čuvanje, posebno u drugoj polovini leta kada su visoke temperature vazduha i zemljišta.

Napad zemljišnih štetočina je veoma visok u periodu avgust - septembar, naročito kada se prekine navodnjavanje, pa i zbog toga krompir treba što pre skloniti s njive u skladište.

Da bi se krtole bolje prosušile i da otpadne suvišna zemlja, krompir treba vaditi po lepom i suvom vremenu. Vađenje po velikim vrućinama kao i po hladnom vremenu nije dobro zbog povređivanja krtola. Vađenje na temperaturi iznad 30 ºC i na zemljištu kole je izrazito suvo za posledicu ima povređivanje krtola, njihovo dehidriranje, a veoma često i truljenje u prvih nekoliko nedelja po unosu u skladište. Krtole koje su po prestanku razvoja provele duže vreme u suvom i toplom zemljištu su van kondicije, delimično dehidrirane, sa visokom temperaturom mesa i sklone su lakom povređivanju tokom vađenja i prilikom kasnije manipulacije. Povrede su vidljive na površini krtola,ali ih ima i u unutrašnjosi u vidu modrica koje snižavaju tržišnu i upotrebnu vrednost.

Optimalne temperature za vađenje krompira su 15-20º C ali je osim temperature važno rehidrirati krtole i zaliti zemljište da omekša kako bi se smanjilo prisustvo grudvi.

Proizvođači koji prekinu navodnjavanje na kraju sezone moraju to još jednom uraditi na tri-četiri dana pred vađenje kako bi krtole povratile svežinu i pripremile se za vađenje, kao i da se rashladi zemljište i smanji prisutnost grudvi koje su uvek potencijalna opasnost za povrede. Vađenje na prevlaženim zemljištima je takođe rizično jer se sa krompirom u skladište unosi previše zemlje, otežava kvalitetno ventiliranje i povećava rizik od pojave bolesti. Povređen krompir brže dehidrira i predstavlja lak plen za prodor mnogih patogena koji prouzrokuju pojavu truleži. Posebno su opasni prouzrokovači suve truleži - Fuzarium, ali i vlažne truleži - plamenjača.

Autor: savetodavac za povrtarstvo dipl.inž. Mira Miljković, PSSS Jagodina

Foto: Pixabay (Jai79)