Da bi se površine udvostručile neophodni su sertifikovano seme i navodnjavanje

Srbija godišnje proizvede prosečno 11.000 tona pasulja s površine od 9.000 hektara i prinosom od 1,2 tone po hektaru, kažu podaci Privredne komore Srbije.

Doduše, i našeg pasulja – 67 tona – bilo je na inotržištu, u Ruskoj Federaciji, Sloveniji i CEFTA regionu. PKS navodi za „Dnevnik” da je primetno povećanje otkupa od deset odsto u odnosu na 2018. godinu, dok je u odnosu na petogodišnji prosek utrostučen. Taj podatak ohrabruje jer ukazuje na to da kod kupaca vlada interesovanje za domaći rod i da se ovdašnji poljoprivrednici okreću povrtarstvu, gde pasulj može biti glavna proizvodnja.

Dva najveća proizvođača u pokrajini – Siniša Arsić iz Siriga u opštini Temerin i Proka Kobilarev iz Zmajeva u opštini Vrbas – zadovoljni su prinosima i kvalitetom ovogodišnjeg roda. Arsić je dugogodišnji proizvođač pasulja, koji iz godine u godinu duplira površine pod tim povrćem, pa će tako i dogodine, kaže, umesto na sadašnjih 36 jutara pod sistemima za navodnjavanje, pasulj posejati na 70 jutara.

-Koristim mehanizaciju koju sam kupovao sopstvenim novcem i uz novčane podsticaje Pokrajine, za proizvodnju mi ne treba radna snaga – sve radim pomoću mašina i tako znatno uštedim ne plaćajući dnevnice sezonskim radnicima, kaže Arsić, ali napominje, da uprkos tome, proizvodnja pasulja nije nimalo jeftina.

Pogotovo su, dodaje, ulaganja bila velika ove godine: zbog kiša, trebalo je dosta novca za zaštitna sredstva da bi se rod sačuvao od bolesti i štetočina.

Arsić kaže da pasulj ima dobru cenu, trenutno na malo kilogram pasulja sumporaša, koji ima, košta od 300 do 330 dinara, dok za kanadsku sortu pasulja haribek navodi da još ne zna koliko će koštati ovo sezone. Ali napominje da je cena pasulja i na veliko dobra.

Kako imam informacije, kilogram će biti oko 250 dinara, navodi on.

Velike količine pasulja Arsić će delom plasirati u velike trgovinske lance za dvadesetak dana i prodati u izvoz.

Trenutno sam u pregovorima s izvoznikom da pasulj sa siriških njiva dospe do potrošača u SAD i Rusiji, kaže Arsić.

Proka Kobilarev iz Zmajeva navodi da je pasulj isplativiji od soje, kukuruza i pšenice, i da se zato okrenuo povrtarstvu i pasulju jer u Zmajevu dobro uspeva i može da se dostigne prinos od tri tone po hektaru. U Zmajevu Kobilarev nije jedini koji ga seje, ali je najveći, pošto ga ima na 40 jutara.

Sejem beli pasulj gradištanac, čije seme je uvozno, iz Poljske, šareni iz Kanade i žutozeleni od domaćeg semena, kaže Kobilarev, koji još nema svu mehanizaciju, ali je polako počeo da je kupuje pa će tako dogodine imati kombajn.

Trebaju podsticaji

U našoj pokrajini pasulj zauzima oko 830 hektra, na kojima se dobije oko 1.200 tona. Po glavi stanovnika dolazi 1,6 kilogram pasulja, što je gotovo upola manje od potreba domaćeg stanovništva.

Agroekonomisti kažu da je za proizvodnju pasulja najbitnije navodnjavanje i korišćenje sertifikovanog semena, i da bi, ako bi se ovdašnji povrtari baš držali tih preporuka, pasulja moglo biti dva puta više na istim površnama. Dobro bi bilo, kažu, kada bi država davala povrtarima namenske podsticaje baš za pasulj.

Kako dodaje, nema problema da rod proda jer ga nakupci znaju.

Za razliku od pomenutih povrtara, Dragan Magazinović iz Ravnog Topolovca u opštini Žitište pet sorti pasulja seje na pet jutara. Na njivi nema sistem za navodnjavanje ni mehanizaciju, već celokupnu proizvodnju obavlja ručno i ne koristi preterano hemiju.

Već 30 godina sejem pasulj na isti način, kaže Magazinović.

Prodaje ga, dodaje, po vašarima i pijacama, i ni gram ne da nakupcima.

Celokupan rod uspem da prodam zahvaljujući tome što me kupci znaju pa pazare po više kilograma za svoje potrebe i rođake u inostranstvu, kaže on.

Ove godine na većem delu parcela Magazinović je skinuo pasulj i zadovoljan je prinosom. Dobio je 650 kilograma po jutru, što je, kako kaže, odličan prinos, najbolji u selu, gde još pedesetak domaćinstava seje pasulj.

Autor: Z. Delić

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay (stickfish)