Najčešće bolesti klipa kukuruza i mere za suzbijanje

Najznačajnije bolesti klipa kukuruza su: Fuzariozna trulež klipa kukuruza (Fusarium spp.), aspergilozna

plesnivost kukuruza (Aspergillus spp.), peniciliozna plesnivost kukuruza (Penicilium sp.), mehurasta gar kukuruza (Ustilago maydis).

Fuzarioznu trulež klipa kukuruza prouzrokuju gljive iz roda Fusarium spp. Predstavlja jednu od najrasprostranjenijih bolesti klipa kukuruza. Bolest se javlja na klipu kukuruza, zahvata pojedinačna zrna ili

grupe zrna mestimično raspoređenih po celom klipu. Simptomi se javljaju u vidu ružičastobele, crvenosive mase plesni. Infekcija se ostvaruje najčešće preko rana koje mogu biti prouzrokovane gradom, ishranom insekata, mehaničkim povredama ili preko svile. Spore gljive prezimljavaju u ostacima biljaka na polju

i u izumrlim korovskim biljkama. Spore se raznose vetrom, kišom i insektima.

Fuzariozne vrste oštećuju biljke u polju, mada se mogu javiti i u skladištima ukoliko je vlaga u zrnu

iznad 14 %. Aspergiloznu plesnivost kukuruza prouzrokuju gljive iz roda Aspergillus spp. Bolest se javlja na vrhu klipa u vidu maslinastozelene mase plesni. Infekcija se ostvaruje preko rana usled ishrane insekata, preko

drugih mehaničkih povreda i preko svile. Razvoju bolesti pogoduju suva i topla leta, mogu se javiti i na

temperaturama iznad 35 ºC. Spore gljive prezimljavaju u biljnim ostacima ili na uskladištenom kukuruzu. Spore se raznose vetrom i insektima.

Penicilioznu plesnivost kukuruza prouzrokuju gljive iz roda Penicilium spp. Simptomi su u vidu unutrašnjeg obezbojenja klice do potpune pokrivenosti klipa plavičastozelenom masom plesni. Infekcija se ostvaruje

preko svile, preko rana usled ishrane insekata ili mehaničkih povreda.

Mikotoksini predstavljaju sekundardne metabolite gljiva i uzročnici su raznih bolesti kod ljudi i životinja. Među gljivama koje proizvode mikotoksine najpoznatije su gljive iz roda Fusarium spp., Aspergillus spp., Penicilium spp., čija se stabilnost ne remeti tehnološkim procesima, ostaju trajno u biljci i njenim proizvodima.

Vrste roda Fusarium sintetišu veliki broj fuzariotoksina, a vrste roda Aspergillus sintetišu aflatoksine.

Mehurastu gar kukuruza pruzrokuje gljiva Ustilago maydis koja se javlja na svim nadzemnim delovima

kukuruza. Izaziva pojavu mehurastih gala na inficiranim mestima. Gale se formiraju na stablu, listovima, klipu i

metlici, a sastoje se od crne mase koja predstavlja spore gljive. Gale zahvataju vršne delove klipa. Infekcija se

ostvaruje najčešće preko rana koje mogu biti prouzrokovane gradom, ishranom insekata ili mehaničkim povredama.

Količina formiranih gala zavisi od vlažnosti i temperature zemljišta, ako su temperature niže dolazi do sporijeg

formiranja gala, čak i u uslovima veće vlage zemljišta. Spore gljiva prezimljavaju u ostacima biljaka na polju  ili u zemljištu, mogu održati vitalnost više godina. Nije utvrđeno da gljiva proizvodi mikotoksine, tako da ishrana

životinja inficiranim biljkama ne predstavlja opasnost.

Mere suzbijanja: plodored, dobro izbalansirana mineralna ishrana zemljišta, izbor tolerantnih hibrida, sprečiti mehaničko povređivanje biljke, zaštita useva od štetnih insekata koji usled svoje ishrane prave rane na biljkama, zaštita useva od korova, priprema skladišta pre skladištenja kukuruza u zrnu ili klipu.

Autor: dipl. ing. Milena Dražić, PSSS Valjevo

Foto: Pixabay (Alexas_Fotos)