Bacamo 250.000 tona hrane, dok svaki četvrti građanin Srbije teško može da obezbedi i najosnovniji obrok

Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine Naleda, navodi da se velika količina upotrebljive hrane baca, a da s druge strane postoji volja kompanija da se ova hrana donira.

Iz tog razloga je, kaže Krstović, jako bitno zakonski regulisati pitanje doniranje ove hrane.

"Imamo rokove upotrebiti do i najbolje upotebiti do. I sada postoji taj prostor između kada je neka hrana i dalje jestiva i može da se donira svratištima ili nekim drugim organizacijama. Jako je bitno da se ovaj deo zakonski uredi, pre svega iz razloga što postoje kompanije, koje žele da doniraju ovu hranu. Trgovinski lanci su takođe spremni, ali neko mora da propiše jasna pravna i bezbednosna pravila na koji način ta hrana i u kojim rokovima može da se donira", objašnjava Krstović.

Izražava nadu da će u narednom periodu pitanje doniranja hrane biti prepoznato kao jedno od prioritetnih pitanja.

Ocenjuje da najveći broj ustanova u kojima se otpad od hrane ne zbrinjava pravilno, postupa tako zbog nedostatka znanja o otpadu od hrane, zatim nedostatka podsticajne politike države kojom bi se nagradilo pravilno upravljanje otpadom, kroz umanjenje poreza ili naknada za odnošenje otpada.

Godišnje se baci skoro 250.000 tona hrane 

Mirjana Knežević iz GIZ-a istakla je da će se uspešnost projekta meriti sa dva ciljana podatka. Jedan je da se sakupi 1.000 tona otpada od hrane, a drugi da se nivo znanja velikih proizvođača otpada hrane poveća za 50 odsto.

A koliko otpada ima, pokazuje podatak da se u Srbiji godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane ili 35 kilograma po stanovniku.

Samo u ugostiteljskom sektoru se naručuje oko 120.000 tona namirnica od kojih jedna trećina završi na deponiji.

Istraživanje o poznavanju procedura za odgovorno upravljanje otpadom od hrane pokazalo je da ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno proizvedu oko osam kilograma otpada od hrane, a zdravstvene ustanove u kojima se priprema i služi hrana do 28 kilograma otpada.

[caption id="attachment_82578" align="alignnone" width="860"] Foto: Pixabay (Couleur)[/caption]

Potrebna posebna zakonska regulativa 

Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine, Radmila Šerović, podsetila je da Republika Srbija ne poseduje zakonsku regulativu koja se posebno bavi upravljanjem otpadom od hrane, tačnije, biorazgradivim otpadom.

"Ni zemlje u Evropskoj uniji, retko koja zemlja, sadrže posebna dokumenta ili podzakonska akta koja se odnose na ovu oblast. Ono što uglavnom u svim zemljama postoji jesu razni vodiči i smernice, vodiči Evropske unije i Evropske komisije koji propisuju najbolju metodologiju za postupanje sa ovom vrstom otpada", rekla je Šerovićeva.

"Zakonska regulativa u Srbiji je propisana na taj način da se ova vrsta otpada klasifikuje kao neopasan otpad i da se s njom postupa u skladu sa propisima i zakonom o upravljanju otpadom koji propisuje način i postupak svim vrstama neopasnog otpada", objasnila je Šerovićeva.

Dodaje da je ipak potrebna posebna zakonska regulativa i da bi poseban pravilnik pomogao pri unapređivanju postojećeg sistema koji "ipak nije napredovao u meri u kojoj je očekivano za poslednjih 10 godina".

Dodaje i da bi izmena i dopuna zakona o upravljanju otpadom, koja je planirana za naredni period, odnosno pisanje potpuno novog zakona o upravljanju otpadom mogla da omogući pravni osnov za izradu pravilnika koji bi sadržao osnovne odredbe za način postupanja sa ovom vrstom otpada kako bi se on na kraju zbrinuo na ekološki prihvatljiv i bezbedan način.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay (PhotoMIX-Company)