Promene na papilama vimena krava

Promene na papilama (sisama) krava su najbolja podloga za upalne procese u dubiljim delo vima vimena (mastitis)

Vime je kod krava smešteno između zadnjih nogu. Kod ovih životinja vime je podeljeno u četiri mamarna kompleksa: prednji levi i desni, i zadnji levi i desni, koji se završava sa po jednom sisom (papilla mammae). Svakom mamarnom kompleksu, pripada po jedna sisa, na kojoj postoji po jedan otvor (ostium papillare). Papila (sisa) sa svojim sisnim kanalom predstavlja prvu liniju odbrane za prodor mikroorganizama u vime (mlečna žlezda). Kada je dobro očuvana, bez patoloških promena, ona je u najboljoj poziciji da obezbedi barijeru i spreči da do upalnih procesa u vimenu ne dođe.

Zapaljenje mlečne žlezde predstavlja i danas jednu od najaktuelnijih tema, kako zbog gubitaka koje farmeri pretrpljuju, tako i zbog učestalosti ove problematike. Na izgled i funkciju sisnog kanala utiče očuvanost otvora sisnog kanala. Očuvanost otvora sisnog kanala uvršten je među ključne faktore odbrane vimena krava od uzročnika koji dovode do zapaljenja.

Istraživanja u praksi upućuju na to da su duže i deblje papile znatno osetljivije nanepovoljne uslove spoljne sredine. Isticanje  mleka kod dužih i debljih papila je znatno sporije, pa se krave sa ovakvim dugačkim papilama ranije isključuju iz proizvodnje, pogotovo ako su na mašinskoj muži. Ovakve papile stvaraju zdravstvene i ekonomske gubitke. Problem stvaraju i kratke i tanke papile sve češće kod Simentalske rase zbog odstupanja pri upotrebi sandardizovane opreme za mužu.

Glavni uzrok promena na papilama jeste mašinska muža. Kao nepoželjnje posledice ovakve muže su oštećenja vimena i samih papila usled delovanja vakuuma, naročito ako se vime isprazni, a aparat ostane na

papilama.

[caption id="attachment_80536" align="alignnone" width="860"] Foto: Pixabay (Ehrecke)[/caption]

Značajni pozitivni efekti na zdravstveno stanje vimena i papilla su primećeni kod posebne muže svake četvrti posebno. To je procedura gde se individualna sisna čaša odvoji kada protok mleka opadne ispod navedenog

ograničenja. Kod ovakve muže pulsacija aparata nema negativan efekat na zdravstveno stanje papile, sisni otvor, somatske ćelije mleka, dužinu muže i protok mleka. Prilikom muže krava, papile su izložene kvašenju,

istezanju, pritiscima često neodgovarajućeg vakuuma i pulsacije. Vlažne papile su nepoželjne zato što koža vimena usled vlage može da popuca u zimskom periodu. Sa druge strane, prljavo vime i papile rezultiraju

većim opterećenjem čišćenja pre muže i predstavljaju veći rizik po zdravlje vimena, ali i u odličnim higijenskim uslovima postoji mogućnost da dođe do prljanja papilla i sisnog otvora.

[caption id="attachment_96887" align="alignright" width="403"] Foto: Veterinarska stanica „Vrbas“[/caption]

Težina muzne jedinice, vrsta sisne gume i trajanje muže mogu negativno uticati na tkivo papile. Bilo bi manje problema da je moguće standardizovati veličinu papile unutar stada, jer je teško naći jednu sisnu gumu koja u potpunosti odgovara celom stadu. Bolji rezultati za stanje papilla i samog vimena, mogući su sa različitim sisnim čašama koje su odabrane za prednje četvrti ili za krave različitog pariteta ili stadijuma laktacije, sa

specijalnom pažnjom u prvih trideset dana laktacije. Povrede koje nastaju od tehničke opreme su učetale i dovode do smanjenja protoka mleka i infekcija.

Infektivni agensi, najčešće virusi, stvaraju lezije na papilama. Ove infekcije su veoma retke u razvijenim mlekarskim industrijama.

Virusi koji dovode do ovakvih promena su:

• Virus pravih boginja (Variola)


• Lazne kravlje boginje (Varicelle)


• Herpesvirusne infekcije (Bovine ulcerative mammillitis)


• Slinavka i šap


• Vezikularni stomatitis


• Goveđi papilomavirus

Zapaljenje zidova papile naziva se telitis. Zapaljenje samih sisa najčešće se javlja u akutnom obliku zbog različitih trauma i infekcija. Obično oboli jedna ili dve sise, ređe više. Obolela papila je uvećana, otečena,

topla, crvena i bolna. Zapaljenski proces može da se proširi i na dublje delove vimena. Pojava većeg broja papilla spade među najčešće deformitete mlečne žlezde goveda. Može biti zahvaćena čak polovina populacije. Prekobrojne papile mogu biti aktivne i neaktivne. Vrh jedne ili više papilla može biti udubljen. Ovakve papile nazivaju se i udubljene ili uvrnute papile. Takav mamrni kompleks ne može da se sisa, iako je njegovo tkivo normalno i proizvodi mleko. Zbog toga što ne dolazi do pražnjenja mleka, taj mamarni kompleks ubrzo zasuši. Ovaj poremećaj građe papile je nasledan. Nagazi, oderotine, pliće ili dublje rane, rascepi i otkidanje zegmenta papile su promene koje se što pre moraju sanirati.

[caption id="attachment_96888" align="alignleft" width="239"] Foto: Veterinarska stanica „Vrbas“[/caption]

Povrede sisa predstavljaju mehanički izazvanja otvorena ili zatvorena razdvajanja tkiva papile, različitog stepena rastezanja. One se javlaju u zavisnosti od načina držanja životinja i ostalih faktora koji pospešuju njihov nastanak. Kod držanja u staji veliki broj povreda uzrokovan je udarima papaka, koje životinje same sebi nanose ili ih dobijaju od susednih životinja.

Hiperkeratoza sisnog otvora smatra se posledicom mašinske muže, a stepen hiperkeratoze može biti povećan lošim muznim sistemima. Hiperkeratoza ili patološko orožavanje, predstavlja poremećaj u formiranju keratina, a izražava se u vidu povećanog stavranja keratina. Hiperkeratoza je termin koji se koristi za opisivanje naslaga keratina u obliku prstena ili produženje naslaga keratina oko sisnog otvora. Smatra se da pojedini tipovi hiperkeratoze u blažem obliku mogu biti fiziološki odgovor na mužu. Genetska predispozicija nije dokazana.

[caption id="attachment_96889" align="alignright" width="319"] Foto: Veterinarska stanica „Vrbas“[/caption]

Stepen hiperkeratoze se procenjuje u četiri grupe:

1. Bez keratinskog prstena, kraj papile je gladak
   
   2. Pomalo grub keratinski prsten, bez vidljivih naslaga keratina
   
   3. Grub i povećan keratinski prsten, sa naslagama starog keratina
   
   4. Veoma grub i povećan keratinski prsten, obod prstena je grub i ispucao, dajući
   
   često cvetni „izgled“.

Hiperkeratoza je pokazatelj kvaliteta menadžmenta, ali i pokazatelj dobrobiti jedinke. Kod starijih krava

ovakve promene su češće zabeležene. Duža muža, bespotrebno držanje aparata iako je muža završena,

veći prinos mleka, duge i šiljaste papile, faza laktacije, paritet i hemijske iritacije su faktori koji doprinose stvaranju hiperkeratinizacije. Hiperkeratizovani sisni otvori se se mogu smanjiti upotrebom dezinfekcionih sredstava koji razmekšavaju.

Autor: Ivan Galić, dr vet. med. Veterinarska stanica „Vrbas“

Izvor: PoljoMagazin

Foto: Pixabay (stux )