Lan-čudesna biljka visokog kvaliteta

Lan je pogodan za setvu i na brdskim i na ravničarskim terenima, na zemljištima koja ne moraju biti veoma plodna. Za razliku od drugih kultura dobro podnosi lakša zemljišta i zemljišta nešto slabijeg boniteta.

Plodored

Gaji se u plodoredu i vraća se na istu površinu nakon više godina jer oboleva od različitih bolesti. Napadaju ga insekti, a stabljika je relativno niska, pa u slučaju slabijeg sklopa korovi se mogu jače razviti. Najbolje pretkulture su zrnene mahunarke i strne žitarice.

Obrada zemljišta

Iza ranijih pretkultura, koje bi trebale prethoditi ozimom lanu, obavlja se oranje strništa na oko 10-ak cm dubine, letnje oranje u prvoj polovini avgusta na oko 20 cm dubine, i glavno predsetveno oranje u početku septembra, da se do setve zemljište dobro slegne. Dubina ovog oranja iznosi 20-25 cm. Ako se oranje ranije izvede zemljište je potrebno istanjirati, da se do setve ne osuši. Iza kasnijih pretkultura obavlja se pliće oranje sa jednim prohodom tanjirače, i oko dve nedelje pred setvu predsetveno oranje, a iza kasnih pretkultura predsetveno oranje, ili za rani lan duboko jesenje oranje.

Đubrenje

Za lan zemljište ne treba direktno đubriti stajskim đubrivom jer može prouzrokovati poleganje, produženje vegetacije i slabiji kvalitet vlakna, zato je bolje stajsko đubrivo dati pod pretkulturu. Količina hraniva će prvenstveno zavisiti od plodnosti zemljišta i planiranog prinosa, odnosno namene proizvodnje za vlakno ili za ulje.

Za postizanje dobrih prinosa suve stabljike od oko 6 t/ha, za osrednje plodna zemljišta, treba osigurati oko 80-100 kg/ha azota, oko 120 kg/ha fosfora i oko 140 kg/ha kalijuma. Jari lan ima kratku vegetaciju, pa se sva hraniva mogu dati u osnovnoj obradi i pripremi zemljišta za setvu. Dobro je koristiti azotna đubriva u kojima se azot nalazi u amonijačnom obliku ili ureu jer se takva đubriva bolje vežu na zemljište i duže deluju. Valjanje treba praktikovati ako se lan seje na lakšim i nagnutim zemljištima, pa postoji opasnost od ispiranja ili odnošenja hraniva.

Uljani lan ima dužu vegetaciju, pa mu se mora osigurati više hraniva, posebno fosfora i kalijuma.

[caption id="attachment_96971" align="alignnone" width="860"] Foto: Pixabay[/caption]

Setva

Za setvu lana preporučuje se seme starije od dve godine i više, jer takvo seme ne gubi klijavost, a daje vlakno boljeg kvaliteta. Ozimi lan seje se u drugoj polovini septembra, a jari u martu, čim se zemljište dovoljno prosuši. Razmak između redova treba biti što uži jer lan za vlakno ima gustoću sklopa oko 2.000, a za ulje 800-1.000 biljaka/m2.

Uljani lan treba sejati na međuredni razmak od 25 cm. Za lan za vlakno treba oko 150 kg/ha semena, a za lan za ulje upola manje. Seme lana sitnije je i ne sme se duboko sejati. Dubina setve kreće se od 1,5- 2cm.

Nega useva

Ako je zemljište u vreme setve suvo treba obaviti valjanje zemljišta. Pokorica se razbija lakim ili rotacionim drljačama.

Žetva

Žetva se obavlja žitnim kombajnima, uz dodatna prilagođavanja i podešavanja kombajna (brzine, vetrova, rastura). Ozimi lan se žanje u junu, a jari u julu ili početkom avgusta. Ako se čupa ručno, onda biljke moraju ostati polegnute jedan dan da se ukrute, a zatim se ostavljaju na suncu i vazduhu da se osuše. Kada je sušenje dovršeno, stabljika se odvozi u fabriku na preradu. Lan se može čupati i posebnim mašinama koje ga i baliraju, i tako se u rolbalama odvozi u fabriku na preradu. Seme se mora sušiti na ispod 10% vlage. U savremenoj preradi vlakna se odvajaju mehanizovano nakon natapanja stabljika u zagrejanoj vodi tokom 5 dana.

Razlikuju se četiri stepena zrenja:

1. Zelena – svi nadzemni delovi biljke su zeleni. Seme ima puno vode, meko je i pritiskom se istiskuje mlečna tečnost. Prinos vlakana je manji, ali ona su vrlo fina i dovoljno čvrsta, pa se koriste za izradu najfinijih proizvoda, npr. čipke.

2. Ranožuta – nadzemni organi menjaju boju od zelene u svetlo žutu. Semenke u tobolcima su formirane, sadrže manje vode, a na pritisak noktom mogu se rezati. Vlakno je potpuno dozrelo, čvrsto i svilasto i najboljeg je kvaliteta. U ovoj zrelosti obavlja se čupanje lana za vlakno.

3. Žuta – biljke poprimaju žutu boju, a listovi u gornjem delu stabljike se suše. Tobolci poprimaju tamniju boju, a seme je potpuno formirano, karakteristične boje. Vlakno je u donjoj trećini stabljike grublje.

4. Puna zrenje – stabljika i tobolci su smeđe boje, a listovi otpadaju. Seme je potpuno zrelo i tvrdo i odvaja se od pregrada unutar tobolca. Vlakno je grubo, lošeg kvaliteta. Lan za ulje čupa se na prelazu žute u puno zrenje ako tobolci pucaju.

Upotreba uljanog lana

Lan je uljana kultura sa vrlo visokim kvalitetom i upotrebnom vrednošću zrna. Zrno ima visok sadržaj ulja, proteina i omega tri, šest i devet jedinjenja, vitamine: B1, B2, B6, E, i jedinjenja lignana (vrlo važna za kancerogena oboljenja), što ga svrstava u red vrlo značajnih komponenti u ljudskoj ishrani.

Ulje koje se dobija hladnim ceđenjem ima višestruku namenu. Može se koristiti u industriji boja i lakova, u farmaceutskoj i u industriji mašinskih ulja, a takođe i kao pogonsko gorivo. Pri dobijanju ulja kao nus proizvod se dobija sačma koja zahvaljujući visokom procentu ulja i proteina važi za vrlo upotrebljivu komponentu u industriji stočne hrane. Laneno zrno može imati veoma veliki značaj u lečenju kancera, poboljšanja rada organa za varenje, za lečenje želudačnih tegoba i gastritisa.

[caption id="attachment_96972" align="alignright" width="406"] Foto: Pixabay[/caption]

Laneno seme sadrži tri najvažnije komponente koje blagotvorno deluju na ljudsko zdravlje.

1) Veoma visok sadržaj alfa-linolenske kiseline (omega-3).

2) Visok sadržaj rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana.

3) Najviši sadržaj fitoestrogena lignana od svih biljnih proizvoda koji se koriste za ljudsku ishranu.

Smatra se da rastvorljiva vlakna snižavaju sadržaj holesterola u krvi i regulišu nivo šećera, dok nerastvorljiva vlakna poboljšavaju laksaciju. Lignani su se pokazali i kao antikancerogena jedinjenja. Istraživanja su pokazala da je sadržaj lignana u mlevenom semenu lana do 800 puta veći nego u 66 drugih vrsta namirnica. Masovna proizvodnja i konzumacija rafinisanih ulja u ishrani zamenjuje esencijalne masne kiseline u savremenim dijetama. Omega-3 masne kiseline podstiču pravilno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, smanjuju rizik od srčanih

bolesti, snižavaju nivo holesterola i triglicerida u krvi. Takođe su važne za pravilan rad sistema za varenje. Za ljudsku ishranu mogu se koristiti cele semenke lana koje se stavljaju u mešavine za pekarske proizvode.

Hladno ceđeno ulje lana sadrži visok sadržaj gama-linoleične kiseline i oksične kiseline (omega-3 i omega-9 ), vitamina (narocito vitamin E), kao i minerala. Rafinisano hladno ceđeno ulje je jestivo. Ovo ulje se upotrebljava za lečenje opekotina, masne kože i akni, psorijaze i ekscema, ublažavanje ožiljaka i strija, koristi se kao 5-10% aditiv.

Lanena sačma je vema kvalitetna hranljiva komponenta u stočnoj ishrani koja sadrzi 30% belančevina, 32% ugljenih hidrata, 10% celuloze, 7% mineralnih materija. Laneno ulje koje nije za ishranu ljudi i životinja nalazi primenu u industriji firnajza, boja i lakova.

Preporuka je da se laneno seme koristi dva puta nedeljno, po kafenu kašičicu, najbolje samleveno (u mlinu za kafu) neposredno pre upotrebe, a može i da se prepeče i pospe preko salata od svežeg povrća, jogurta ili peciva. Čisti krvne sudove od masnih naslaga i reguliše nivo šećera u krvi. Proteini iz semena lana lako se vare i sadrže sve aminokiseline neophodne za ishranu humanih ćelija, imaju sličan aminokiselinski sastav kao i proteini soje. Laneno seme ne sadrži gluten tako da ga osobe koje su osetljive na gluten mogu uvrstiti u dijetu. Lanena sluz se koristi protiv upale sluzokože usta, želudca i creva, protiv zatvora, poboljšava crevnu peristatiku, a sme se davati i trudnicama. Mehanički aktivira pokrete lenjih creva, ima laksativno dejstvo jer unutrašnja površina creva postaje sluzavija, sliska.

Autor: savetodavac za ratarstvo Vladica Gavrilović, PSSS Negotin

Foto: Pixabay

Izvor: PoljoMagazin