Filoksera i mere za suzbijanje
Filoksera je sitna vaš koja u velikom broju živi na sitnom korenu vinove loze. Sisanjem sokova slabi biljku, stvarajući povrede, ožiljke i izrasline na korenu što sprečava protok sokova, a zbog čega biljka postepeno slabi i na kraju se suši.
Morfološki se razlikuje više sojeva. Tu se izdvajaju listašice i korenašice. Vaši koje žive i razvijaju se na listu, takozvane listašice, imaju kratku rilicu i glatke su. Vaši koje žive na korenu, takozvane korenašice imaju dugu rilicu i na leđima imaju izrasline ili bradavice.
U našim krajevima, u Srbiji, filoksera se pojavila 1880.godine u smederevskom vinogorju. U rasadnicima filoksera se hrani na lišću američkih sorti loze, gde se sa lica lista uočava mali ubod, dok se na naličju stvaraju guke u kojima žive vaši.
Štete od filoksere prepoznaju se po karakterističnim ispupčenjima na naličju lista (ispupčenja koja se javljaju na licu lišća su znak da se radi o napadu grinja).
Američke loze imaju deblji plutasti sloj na korenu koje ova vaš ne može da probije, pa je zato koren zaštićen. Na evropskoj lozi celokupan razvoj ove vaši odvija se na korenu. Kao posledica uboda vaši na korenu, stvaraju se izrasline koje mogu biti sitne i krupne. Ove izrasline sprečavaju normalan protok sokova i hrane kroz koren, pa na kraju koren izumire i propada.
Preporuka je da se loza uzgaja na loznim podlogama čije je korenje zaštićeno debelim plutastim zaštitnim slojem. Filoksera napada i lozne podloge, ali ne nanosi neke značajnije štete.Filoksera na američkoj lozi napada samo lišće, jer se samo na njemu može i razviti.Ovo znači da filoksera značajnije štete može napraviti isključivo u matičnjacima zato što usporava rast i odrvenjavanje mladara.
Otpornost korena američke loze na napad filoksere iskorišćena je tako što se evropska loza kalemi na koren američke i na taj način je sačuvana od potpunog propadanja. Danas je gotovo sva loza koja se gaji u Evropi kalemljena na podloge američke loze. Mali deo evropske loze opstao je na terenima sa peskovitim zemljištem na kojima filoksera ne može da se razvija.
Štete od filoksere danas mogu nastati u zasadima loznih podloga gde svojim dejstvom oslabljuju i usporavaju dozrevanje, pa u toku zime može doći do izmrzavanja.
Populacija filoksere danas je bitno smanjenja. Podaci sa terena pokazuju da filoksere još uvijek ima, što znači da za vrlo kratko vreme može povratiti svoju razornu snagu. Vinogradi koji su podignuti na peskovitim tipovima zemljišta, na kojima sitne čestice peska onemogućavaju životne procese filoksere. Slično je i sa vinogradima koji su u doba mirovanja dva-tri meseca pod vodom gde voda jednostavno uguši ove štetočine. Vinova loza u velikim, ozbiljnijim vinogradima treba da se uzgaja isključivo kalemljena na odgovarajuće lozne podloge.
Suzbijanje filoksere se izvodi u matičnim zasadima primenom biljnih ulja i fungicidima na bazi bakra. Od ulja se mogu koristiti plavo ulje, belo ili crveno ulje i ova tretiranja se obavljaju u vreme mirovanja vegetacije.U toku vegetacije suzbijanje na listu se izvodi insekticidima na bazi tiametoksama i imidakloprida, na samom početku formiranja prvih guka.
Autor: dipl.inž.Tanja Mihajlović PSSS Novi Pazar
Izvor: ePoljoMagazin
The post Filoksera i mere za suzbijanje appeared first on ePoljoMagazin.
Ne postoji ni jedan komentar