U pogonu kao u košnici, otkup meda ide dobro – šta može da prekine niz

U fabrici kao u košnici. Od kristalizacije preko mešanja do punilice. Bagremov med spakovan za italijanskog kupca. Otkup po tržišnoj ceni - 6,71 evra po kilogramu.

"Godinama smo slušali priču od pakera meda kako je svetsko tržište meda takvo da meda ima previše pa su zato nudili niske cene. A pravi med je, u stvari, uvek deficitaran na svetskom tržištu, pitanje je kada ćete koju cenu postići", rekao je Rodoljub Žuvadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Uz bagremov, šumski i cvetni med stidljivo pronalaze mesto na tržištu. Za sada 120 pčelara ima siguran plasman.

"Nemamo para za marketing, davali smo ga ispod cene, bile su i rodne godine, a sada se okrenulo, cena visoka a meda nema", kaže Rajica Glišić, pčelar.

Do prve paše ima vremena za logistiku. Halal i Hasap sertifikatima uskoro bi trebalo da se pridruži još jedan, takozvani bi-er-si, koji bi omogućio da se srpski med u prepoznatljivoj tegli nađe na policama evropskih marketa.

"Pre mesec dana najveća ulazna cena bagremovog meda u naše trgovine je bila 500 dinara, u vreme kada je med bio skoro 800 dinara na otkupu. U decembru smo pozvali sve naše trgovine, nijedna se nije javila da izrazi želju da naš med stavi u svoje trgovine", kaže Rodoljub Živadinović.

Ako već nije u prodavnici, još bolje da bude na kućnom pragu. Mladi su vreme korone iskoristili za promociju pčelarstva na društvenim mrežama. "Pčelarev sin" je za šest meseci prodao sve što su proizveli sa svojih 200 košnica.

"Dostavljamo med na kućnu adresu porodicama u Beogradu, to je najkraći put od košnice do trpeze", kaže pčelar Stefan Stevanović.

Razvoj pčelarstva prepoznaje i Ministarstvo poljoprivrede pa pomaže investicije u preradu i marketing. Uz podsticaj od 800 dinara po košnici, u ponudi su i subvencionisani krediti za nabavku košnica, matica, rojeva i opreme.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay (Hans)