Izvoz obara rekorde, ali će na zalihama ostati dovoljno soje i kukuruza do nove žetve

Ova ekonomska godina, kao retko koja, išla je naruku poljoprivrednicima, jer od žetve pa sve do nedavno cene kukuruza, pšenice i soje su stalno rasle. Zato sada zemljoradnici sa poletom kreću u novo sejanje, nadajući se da u pogledu cena neće biti neprijatno iznenađeni kada budu skidali novi rod, već da će cenovnik, ako ne nadmaši ovu ekonomsku godinu, bar ostati na sadašnjem novou.

Trenutno je na tržištu slabija potražnja, pa su i cene kukuruza, soje i pšenice malo niže. Ali to ne znači da se ne trguje. Kukuruz nam je najznačajniji, jer ga sejemo na blizu milion hektara i u svetu smo poznati kao veliki izvoznici.

Direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „ Žita Srbije” Sunčica Savović kaže za “Dnevnik” da imamo na zalihama 1,2 miliona tona.

–U 2020.godini ostvaren je veliki uspeh, jer smo postavili rekord u istoriji izvoza, kada je izvezeno 3.637.973 tone kukuruza iz Srbije –izjavila je direktorka Savović. - Od početka ekonomske 2020/21 godine za kukuruz (oktobar 2020.) iz Srbije je izvezeno oko 2.100.000 tona. Očekivane količine koje imamo za izvoz u periodu april-septembar su na nivou od najviše 1,2 miliona tona, što će verovatno biti i ostvareno, imajući u vidu da zaključeni terminski ugovori za period april-maj iznose oko milion tona.

Po rečima direktorke, u narednom periodu od brzine izvoza zavisiće cena, a od količine izvezene robe završne zalihe.

- Najveće količine našeg kukuruza izvezene su Dunavom preko Rumunije za zemlje Azije i Afrike (Južna Koreja, Izrael, Egipat, Turska, Alžir, Libija, Liban, Sudan, Jordan…), čak i Severne Evrope, od čega najvećim delom u Španiju, Portugal, Belgiju, Holandiju. Sledeća destinacija po izvezenim količinama kukuruza je Italija, a zatim zemlje regiona: Makedonija, BiH, Albanija, Bugarska, Crna Gora…

I pšenice imamo na zalihama

Pšenicu smo posejali u oktobru prošle godine i nju ćemo prvo žeti ali teško ko može, kaže direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović, da navede koliko još imamo žita za prodaju. Šajatović smatra .da nam je žita ostalo neprodatog sigurno više stotina hiljada tona i da imamo viška iznad domaćih potreba. Prema podacima iz Žitounije, pšenice smo od jula 2020. godine do februara ove godine izvezli 430,000 tona, a brašna 77.696 tona našim najvećim i tradicionalnim kupcima: Makedoniji, Crnoj Gori i BIH. - Tona brašna koštala je od 220 do 240 evra, ali se prodavalo i ispod 220 i iznad 240 evra po toni –naveo je direktor Šajatović. - Mesečno smo, u proseku, prodavali po 10.000 tona ove namirnice, premda je pre nekoliko godina mesečni izvoz bio dvostruko veći.

Cena kukuruza oktobar 2020. - mart 2021.godina, navela je, kretala se na FOB-u dunavske luke od 130 do 205 evra po toni.

Soje je, naglašava diektorka Sunčica Savović, ostalo još oko 160.000 tona. - Od žetve soje do kraja marta izvezeno je oko 140.000 tona. Najveća količina soje izvezena je za Rusiju, zatim Nemačku, Mađarsku, Austriju i Holandiju, a od zemalja regiona u Makedoniju, Crnu Goru i Hrvatsku. Prema podacima kojima raspolažemo u Udruženju, na raspolaganju za izvoz imamo još oko 160.000 tona soje, a da i kompletna domaća potrošnja bude pokrivena u potpunosti. Na FOB-u cene soje ne pratimo – rekla je direktorka.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay (445693)