Rast cena ulja – mali teret za kućni budžet, a velika pomoć proizvođačima suncokreta

Poslednjih meseci potrošači su primetili rast cena ulja. Aprila prošle godine litar je, zavisno od robne marke i trgovačkog lanca, koštao 115-127 dinara, potom je u dva navrata cena "skakala" i sada je za istu količinu potrebno izdvojiti 148-179 dinara.

Kupci su primetili promene, povremeno su se mogli čuti i glasovi da država uvozom obori cene.

Uvoz ne pomaže

Odmah bi trebalo da se naglasi da uvoz u ovom slučaju ne bi pomogao. Rast cene ulja i suncokreta je globalni trend i gotovo svuda je izraženiji nego što je u Srbiji.

Tako je u Ukrajini, najvećem svetskom proizvođaču, nabavna veleprodajna cena 1,15 evra po litri. Kada se uračunaju troškovi transporta, distribucije i skladištenja, dobila bi se viša cena od one u ovdašnjim prodavnicama, čak i ako bi se uvoznik odrekao marže, a država carine.

Poskupljenje je posledica spleta okolnosti. Pre svega, cena raste palminom ulju, koje se u svetu mnogostruko više koristi, sa njime uzlazni trend dobijaju i proizvodi drugih uljarica.

Razlog je više nego ubedljiv. Krčenje prašuma zarad novih farmi palmi prevazišlo je svaku meru i bitno ugrozilo prirodu. Postignuta je neka vrsta konsenzusa da se prekine sa daljim proširivanjem površina pod palmom, a rast cena je logična posledica ograničavanja uzgoja osnovne sirovine. Takođe, usled pandemije potrošači su percipirali mogućnost krize i uvećanim narudžbama počeli da stvaraju rezerve.

Što se tiče suncokreta, prošla sezona je bila skromnija od prosečne. Seljaci širom Evrope već šest godina ukazuju na nisku cenu i reagovali su očekivano, redukcijom uzgoja. I visina roda je bila 10-12 odsto ispod dugogodišnjeg proseka. Tako je ukupni rod u Srbiji iznosio 634.000, naspram 760.000 tona godinu dana pre.

Srbija je izvoznik ulja

Uobičajeno je da kupac reaguje na poskupljenje, pogotovo u Srbiji gde se još uvek teško živi i građanin vodi računa o svakom dinaru. Ali, pogledajmo malo računicu.

Prosečna porodica u Srbiji jedva da potroši tri litre ulja mesečno. Naravno, potroši se i nešto margarina. No, kada se sve sabere ovo poskupljenje će uvećati mesečne troškove porodice najviše za 130 dinara. I to nakon što su cene ulja šest godina mirovale, povremeno i blago padale.

Statistika pokazuje da je litar ulja 2015. godine u prodavnicama koštao 115-125 dinara po litri. Podsetimo se, u to vreme prosečna plata je iznosila oko 44.000, minimalna zarada 17.200 dinara. Danas je prosečna zarada u republici blizu 63.000, minimalna 31.400 dinara.

Vidljivo je da je rast plata bio neuporedivo veći nego što je aktuelno uvećanje cene ulja. Drugim rečima, dok su primanja zaposlenih ubrzano rasla, prihodi seljaka od uzgoja uljarica, a slično je sa svim ratarskim usevima, stagnirali su, čak i padali. I sada, kada su cene pojedinih poljoprivrednih proizvode zabeležile rast, teško je razumeti primedbe kupaca.

Nasuprot tome, rast cene ulja ide u prilog ovdašnjoj poljoprivredi i prerađivačkoj industriji. Srbija je značajan prozvođač i izvoznik ulja. Godišnje se zaseje oko 200.00 hektara pod sukcokretom čiji je prosečan rod oko 3,3 tone. Rekordnih 240.000 hektara je davna prošlost.

Dobit za celu branšu

Tri ovdašnje veće uljare prerade sirovinu i polovinu proizvodnje izvoze. Godišnji devizni prihod branše je oko 160 miliona dolara, ali je prošle godine spao na samo 120 upravo usled niske cene i umanjenog seljačkog interesovanja za uzgoj ove biljke. Objašnjenje je jednostavno, lane je pod suncokretom bilo jedva 175.000 hektara.

Inače, seljaci suncokret seju na zemljištu slabijeg kvaliteta, na kome se šećerna repa i ne seje, dok je prinos pšenice ili kukuruza uočljivo niži. Naši stručnjaci su bili više nego uspešni u kreiranju novih sorti, pa je prodaja "roditeljskih prava" upotrebe ovdašnjih sorti više nego lep prihod srpskih selekcionarskih kuća.

Zapravo, Srbija ima kvalitetnu celu uljarsku liniju, od kreiranja sorti, sve do prerade sunkcokreta i rast cena ulja dobro će doći da svi više prihoduju i povrate, usled niskih cena u nešto dužem periodu, pomalo poljuljane poslovne pozicije. Tako je prethodnih godina cena kilograma suncokreta u otkupu pala na samo 31, a sada se u terminskoj trgovini i pre setve seljaku nudi i po 47 dinara za kilogram.

Stoga bi rast cena ulja trebalo da raduje, a ne da gunđamo što će nas koštati stotinak dinara više mesečno.

Autor: Živan Lazić

Izvor: 021

Foto: Pixabay (Bru-nO)