Proizvodnja nije dovoljna, bez prerade ne može potpuno da se uspe

Kako kaže, sve je radila postepeno, a taj princip i dalje traje i već prve godine je razoružala sve koji su bili sumnjičavi u vezi sa njenim poduhvatom.

– Počela sam 2018, u trenutku kada sam imala dvoje male dece i svi oko mene su bili skeptični, jer su mislili da neću moći sve da postignem – priča tridesettrogodišnja Milica, koja je u međuvremenu i treći put postala majka. – Nisam mogla da zamislim da radim kancelarijski posao. Odmalena sam htela da budem što više napolju, u prirodi, okružena biljkama. Želela sam i da provodim vreme sa svojom decom, a to upravo i činim jer su zajedno sa mnom tokom dana u plastenicima.

U to smo se i uverili u njenom gazdinstvu pod nazivom Soul garden (Soul garden) u Temerinu, jer su Anastasija i Aleksej srećni i zadovoljni krstarili među saksijama začinskog bilja, a često im se pridruži i najstariji brat Andrej. Milica je završila pejzažnu arhitekturu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, a kako kaže, lako se opredelila za proizvodnju začinskog bilja.

– To je najpre zdrav način života, alternativa, lekovito je... sve su to blagodeti prirode kojim sam uvek težila. Kada sam sušila nanu za nas, naučila sam to da cenim, jer imaš nešto svoje, zdravo, lepo i prirodno, jer nažalost, živimo u vremenu kada je sve na neki način zatrovano.

U njenom gazdinstvu sada su dva plastenika površine po 280 kvadrata, a od ove zime će uvesti i grejanje.

– Informisala sam se o poljoprivrednim konkursima i prijavila se – kaže Milica. – Iskreno, uopšte se nisam nadala da ću dobiti nešto. Prve godine sam, međutim, od bespovratnih sredstava sa konkursa na državnom nivou podigla plastenik i sredila jedan deo navodnjavanja. Sledeće godine je na red stigao drugi plastenik i kotlovi za grejanje od subvencija Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Sada sam dobila i materijal da razvedem grejanje, najpre na pola jednog plastenika, a planiram ceo, mada je potrebno dosta novca, pa idem postepeno, kao i do sada. Iskreno, bila sam skeptična po pitanju konkursa, ali kada su stigla bespovratna sredstva, bez obzira na trideset odsto mog učešća, bio mi je to vetar u leđa, jer je sve lakše kada dobiješ pomoć.

Nije baš bila svesna koliki je obim posla pred njom, ali kada je već ušla u celu priču, nije bilo odustajanja.

– S obzirom na to da nisam ni očekivala da dobijem na konkursu, nisam ni bila spremna da se to stvarno realizuje, ali kada jeste, prosto sam se snašla. Tada nema nazad, ideš napred. Prvo sam imala samo dvesta biljaka. Mama mi je u jednom trenutku rekla šta će ti dva plastenika za toliko. Sada se smeje kada se seti toga, jer vidi da više nemam gde da ih ređam.

Prva radna zima – novi izazov

 

S obzirom na to da će sada da razvede grejanje na pola jednog plastenika, Milica Lovrenović Todorović prvi put će biti zauzeta tokom zime.

– Moći ću rano da proizvodim bilje, samim tim da budem prva i konkurentna na tržištu, a tada je i cena bolja – kaže Milica. – Grejanje će mi pomoći da imam zdrav rasad i iako je kraći dan, ja ću u decembru, januaru uspeti da proizvodim. Spremna sam i za taj korak, opet ulazim u nešto novo. Do sada sam mogla samo da čitam o ovome, a sada ću i da vidim kako biljka napreduje na određenoj temperaturi.

U njenom gazdinstvu, koje jeste bašta sa dušom, kao što mu ime kaže, od početne tri vrste bilja – bosiljak, lavanda i nana, koje su i dalje najtraženije, izbor je sada daleko veći.

– Polako sam širila ponudu, pa su tu i majčina dušica, origano, vlasac, čubar, kog traže ugostiteljski objekti, neven, ruzmarin, matičnjak, čili paprika, mirođija, grčki bosiljak, rukola, saksijski paradajz, koji je dosta tražen u gradu jer može da se gaji na terasi.

Potražnja za začinskim biljem, prema Miličinom dosadašnjem iskustvu, veća je nego ranije. Ona je zadovoljna urađenim do sada, ali ima i drugih planova.

– Uvek želim nešto novo i smatram da bez prerade, odnosno sekundarnog proizvoda, ne može potpuno da se uspe. Ima mnogo proizvoda koji mogu da se naprave i upotpune celu priču. Sa osnovnim proizvodom jeste dobro, ali od toga ne može da se živi, pogotovo ne velika porodica. Mora se ići dalje i više.

Do sada se Milica uhodala kada je reč o poslu u koji se hrabro upustila, ali i za to je trebalo vremena.

– Ne radim na veliko, jer sam i dalje sama, nemam radnika. Ima mnogo ponuda na veliko, pa kada nešto uspem da proizvedem, ja plasiram i korektna je cena, ali ne mogu sve njih da zadovoljim jer prosto nemam toliko ruku. Sada sam naučila koliko tačno čega treba da imam. Prve godine, dok se nisam uštosila, bacala sam tonu bilja. Ove godine sam se ušemila i sa ishranom biljaka, nedostacima, bolestima, sigurnija sam i samouverenija – istakla je Milica Lovrenović Todorović.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay (adestuparu)