Trulež ploda šljive

Trulež ploda (Monilia fructigena) jedno je od gljivičnih oboljenja koje se javlja u toplijem delu godine i naglo se širi, posebno nakon dugotrajnih i obilnih kiša. Ovo je posebno izraženo ako su padavine došle nakon dužeg perioda lepog i sunčanog vremena. U tom slučaju na plodu dolazi do pojave sitnih (nevidljivih okom) pukotina. Te pukotine ulazna su mesta za infekciju patogenom.

Vremenske nepogode, grad, kao i sve bolesti i štetočine koji pričinjavaju štete na voću, takođe su prouzrokovači širenja truleži ploda. Bolest se obično pojavljuje pred samo zrenje voća.Trulež nastaje pre svega širenjem spora, koje već postoje na parceli. Do infekcije plodova može doći i preko konidija koje nastaju na mladarima koje su iste godine zaražene preko cvetova. Takođe vlažno vreme, slab protok vazduha, bujna vegetativna masa i nedovoljna provetrenost krošnje, veoma su povoljni uslovi za napredovanje bolesti.

[caption id="attachment_99844" align="alignnone" width="880"] Foto: PSSS Novi Pazar[/caption]

Simptomi: Plod prvo dobije smeđu pegu koja se naglo širi, meso postaje smeđe, trune i ubrzo biva zahvaćen i čitav plod. Na površini ploda se razviju žućkasti (M.fructigena) jastučići, ponekad u koncentričnim krugovima, ali često i nepravilno raspoređeni. Ako se dva ploda dodiruju, prelazi trulež sa jednog na drugi.

Suzbijanje je indirektno. Moramo nastojati ukloniti sve faktore koje možemo, a koji dovode do rana na plodovima. To su neke bolesti kao što je šupljikavost lista (Stigmina carpophila), zatim štetočine kao što su trešnjina muva (Rhagoletis cerasi), breskvin moljac (Anarsia lineatella), breskvin savijač (Cydia molesta), šljivini savijači (Cydia funebrana i Cydia prunivorana), ukloniti gnezda osa i stršljena u blizini i drugo. Boreći se protiv tih bolesti i štetočina borimo se indirektno i protiv monilioze.

Parazit prezimljava na obolelim grančicama i osušenim – mumificiranim plodovima. Uklanjanje mumificiranih plodova sa stabala kao i redovno održavanje krošnje rezidbom svake godine su jako važne mere u borbi protiv ove bolesti. Monilije će nažalost biti i pored toga, a koliko, to zavisi pre svega od vremenskih prilika te godine u doba sazrevanja koštičavog voća. Zaštita hemijskim preparatima se radi pred berbu, zato je jako važno poštovati karencu preparata, kao i koncentraciju primene.

Tretman je poželno izvoditi u večernjim časovima zog izuzetno visokih dnevnih temperatura. Za ovaj tretman najbolje odabradi jedan od preparata na bazi sledećih aktivnih materija triflorina , trifloksistrobina, pirimetanila i fenhekamide. Potrebno je koristiti i organska sredstva koja u sebi sadrže korisne mikroorganizme jer oni uspešno štite biljku i plod od bolesti a istovremeno je hrane i jačaju

Ne smemo zaboraviti da prve mere borbe protiv ovog patogena, kao i protiv mnogih drugih u koštičavom voću, počinju upotrebom preparata na bazi bakra u vreme mirovanja vegetacije

Autor. poljoprivredni inženjer- agronom Svetlana Šućević

Izvor: PoljoMagazin

Foto: Pixabay (fotosforyou_rk )