Kontrola plodnosti zemljišta – bitan faktor u poljoprivrednoj proizvodnji

Poznavanje kvaliteta zemljišta je osnov visoke produktivnosti gajenih biljaka. Međutim prinosi najvažnijih biljnih vrsta, naročito ratarskih u poslednjim decenijama stagniraju, a u pojedinim slučajevima se i smanjuju. Krajni cilj je postizanje dohotka, a za to nije dovoljno ostvariti nizak ili bilo kakav prinos. Uvek treba nastojati da se postignu visoki prinosi zadovoljavajućeg kvaliteta, a to je nemoguće bez intenzivnog ulaganja u proces proizvodnje.

Primena savremene tehnologije proizvodnje izostaje za većinu biljnih vrsta. Stepen iskorišćavanja zemljišnog fonda je nezadovoljavajući, a i potrošnja organskih i mineralnih đubriva iz godine u godinu opada. Takođe i nekontrolisana primena visokih količina mineralnih đubriva u dužem vremenskom periodu dovela je do neizbalansiranosti ishrane, usled čega može doći do ometanja usvajanja pojedinih elemenata iz zemljišta. Pored ovih, usled nedovoljne ili odsustva primene pojedinih biogenih elemenata na pojedinim zemljištima javlja se deficit hranljivih elemenata u zemljištu. Iz tih razloga došlo je do uvođenja sistemske kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva a što treba da doprinese otklanjanju napred navedenih pojava i racionalnijem korišćenju đubriva.

Kontrola plodnosti zemljišta za svaku parcelu obuhvata određivanje sadržaja hranljivih elemenata u zemnjištu i osobina zemljišta. S obzirom da od svih hraniva biljke iz zemljišta usvajaju azot, fosfor i kalijum, njihov nedostatak se redovno javlja u zemljištu. Zato se pri standardnoj kontroli plodnosti zemljišta obavezno određuju sadržaj fosfora i kalijuma, dok se količina azota u zemljištu utvrđuje na osnovu analize mineralnog azota. Pored ova tri najvažnija elementa analiziraju se i reakcija zemljišta ( pH), CaCO³ i sadržaj humusa.

Sistem kontrole obuhvata i balansiranje unošenja hranljivih materijama u zemljite primenom organskih i mineralnih đubriva, kao i zaoravanje žetvenih ostataka. Takođe, veoma je važno praćenje ostvarenja prinosa gajenih biljaka i utvrđivanje količine iznetih hraniva sa parcele preko glavnih i sporednih proizvoda, volatizacije, kao i većeg broja faktora koji utiču na rast i razvoj biljaka (temperatura, padavine,bolesti i štetočine, mere zaštite, načini obrade itd.)

Na osnovu prikupljenih podataka svake pete godine pravi se višegodišnji bilans organskih i mineralnih materija pojedinačno za svaku kontrolisanu parcelu. Utvrđuju se promene nivoa hranljivih materija u zemljištu i utvrđuju dalji trendovi njihovog kretanja. Zatim se izračunavaju prosečne godišnje doze hranljivih elemenata, vrši izbor oblika i odnosa hranljivih elemenata u đubrivu. Pored toga razmatraju se i druge mere koje je potrebno primeniti da bi se ostvarilo povećanje prinosa biljaka i nivo plodnosti zemljišt

Na osnovu prethodnog razmatranja sprovođenja Sistemske kontrole plodnosti zemljišta može se reći sledeće:

- Sistem kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva predstavlja naučno-stručnu osnovu za racionalnu primenu đubriva kao i kontrolu najvažnijih faktora biljne proizvodnje, sa ciljem ostvarenja visokih i stabilnih prinosa biljaka uz postizanje zadovoljavajuće ekonomičnosti proizvodnje i zaštitu životne sredine.

- Kontinuirana primena ovog Sistema kontrole dovešće do održavanja,kao i povećanja nivoa plodnosti zemljišta sveke pojedine parcele,uz eventualno sprečavanje akumulacije štetnih i opasnih (toksičnih) materija koje mogu da izazovu poremećaje u odnosima ekosistema.

- Sprovođenje sistema kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva ima i širi društveni značaj, jer omogućuje racionalnije korišćenje privrednih resursa zemlje i realnije sagledavanje daljih mogućnosti razvoja poljoprivrede i industrije i njihovog međusobnog odnosa.

Autor: savetodavac Ivana Obradović PSSS Prokuplje

Foto: Pixabay (Pexels )