Agrarni budžet za 17,5 odsto, poljoprivrednici čekaju raspodelu zaostalih subvencija

Od 62 milijarde dinara, najviše para, 81 odsto, biće potrošeno za subvencije, 50,6 milijardi dinara, koje čine 35,2 odsto od ukupnih subvencija koje daje država. Za dirketna plaćanja biće usmereno 32,2 milijarde dinara. Za IPARD je namenjeno 6,4 milijarde, a kroz mere ruralnog razvoja pet milijardi dinara.

O agrarnom budžetu samim tim što će iz narodne kase biti izdvojeno najviše novca od kada je Srbija samostalna država (2006.godine) pohvalno se priča. Agrarni analitičari u prvi plan ističu sumu novca opredeljenu za ovu delantost, smatrajući da u pozamašnom novčanom iznosu država prepoznaje ulogu poljoprivrede kao važne karike u ekonomskom razvoju zemlje.

Po rečima agrarnog analitičara iz Novog Sada Čeda Keca, agrarni budžet je koristan za poljoprivredu u celini, ali bi, kako je naveo, trebalo još jednom analizitari svaku stavku izdvajanja novca.

- Budžet je predvidljiv i održiv i u pojedinim stavkama približavamo se EU, pogotovo u sektoru stočarstva – naveo je Keco i dodao da su i druge zemlje u okruženju za dogodine pojačale izdvajanja za poljoprivredu, a one su nam konkurencija, posebno u izvozu mesa pa je zato dobro što je sektor stočarstva posebno prepoznat kod kreiranja budžeta

Keca samo brinu informacije iz Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije da će deset milijardi dinara neisplaćenih subvencija iz ove godine biti preneto u 2022 .godinu. – Ukoliko je to tačan podatak da su ostala dugovanja iz ove godine, onda budžet za 2022.godinu gubi na operativnosti i postaje manje efikasan.

Poljoprivrednici čekaju raspodelu

Poljoprivrednike najviše zanima koliko će od opredeljenog novca za poljoprivredu pripasti njima . Zanima ih da li će biti povišice u podsticajima po grlu stoke i da li će dobiti više novca za biljnu proizvodnju. Dugo godina taj iznos je 4.000 dinara po hektaru do 20 hektara, a podsticaji za gorivo posle svega godinu-dve primene su ukinuti i ta subvencija im fali, a niko je više ni ne spominje. – U Mađarskoj se biljna proizvodnja podstiče, u zavisnosti od toga šta se seje, od 200 do 250 evra po hektaru, i taj novac dobijaju poljoprivrednici za sve površine koje obrađuju. Dotle se kod nas subvencija od 4.000 dinara daje samo za obradu zemlje do 20 hektara – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. - Još nismo dobili subvencije za goveda a predali smo ih još u junu.

Ukupan ovogodišnji Agrarni budžet, podseća agrarni analitičar Branislav Gulan za “Dnevnik”, bio je oko 400 miliona evra, a u 2022. godini očekuje se da će biti 525,4 miliona evra. Kaže i da je Ministarstvo poljoprivrede započelo izradu nacrta Nacionalnog programa za poljoprivredu za period 2022-2024, čije je usvajanje planirano početkom sledeće godine.

Gulan zato smatra datreba dobro urediti nacionalne programe, unu-

tar poljoprivrede, kako bi subvencije najviše dobila stočarska proizvodnja, ali i da se prelije na druge .

- Imamo fantastičnih mogućnosti sa uljaricama, suncokretom i sojom, ali ne GMO. Naša je bar 30 odsto skuplja – naglašava Gulan. - Kada je budžet u pitanju, stočarska proizvodnja bi trebalo da dobije prioritet. A, unutar toga, treba sagledati mogućnost i prerađivačkog dela. Naročito prerade mesa i mleka. Ne treba zaboraviti da je Srbija bila među najpoznatijima po izvozu vrhunskog „bebi bifa“. Daleke 1990. godine iz SFRJ je bilo izvezeno “bebi bifa“ 54.000 tona, dobar deo i za SAD za Američku vojsku. Od toga je iz Srbije bilo 30.000 tona. Od 2015. do 2020. godine iz Srbije se prosečno u svet izvozi tek oko 300 do 400 tona “bebi bifa“ za 100 puta manje nego pre tri decenije! Zato budžet treba dobro raspodeliti, a Srbija je zemlja poljoprivrede, a u okviru nje i stočarstva i to treba uvek imati na umu.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay (luctheo )