Najoptimalniji rok za setvu od 5. do 25. oktobra

Ako se sa setvom zakasni, to direktno smanjuje potencijal za prinos i taj se propust ne može u potpunosti kompenzovati nijednom drugom agrotehničkom merom. Odlaganje setve može dovesti do negativnog delovanja vremenskih pojava, pre svega niskih temperatura, kada nedovoljno razvijene biljke mogu propasti u uslovima oštre zime, kao i visokih temperatura tokom oplodnje i nalivanja zrna, što prouzrokuje smanjenje broja zrna po klasu i mase zrna. Takođe, i ranija setva u odnosu na optimalne rokove može imati negativne posledice na visinu i komponente prinosa.

Malešević napominje da sada u zemlji ima dovoljno vlage, posebno posle kiše koja je padala prethodnih dana, pa će ratari imati dobre uslove da obave predsetvenu pripremu njiva.

Ove godine, kada je repromaterijal znatno skuplji u odnosu na prethodne, naročito postoji bojazan da će ratari u velikoj meri pribeći setvi semena s tavana. Malešević poručuje da je jako važno da se u setvi koriste deklarisana semena, a nikako ono koje ne odgovara standardima kvaliteta.

Naš sagovornik ukazuje na to da su se upravo u ovoj teškoj godini za poljoprivredu posebno istakla domaća semena po prinosima i kvalitetu roda. Bila su, veli, konkurentna stranim sortama.

Savetuje da se najpre uradi kontrola plodnosti oranica i da se pre obrade zemljišta na što većim površinama primeni osnovno đubrenje. Ječmu i pšenici potrebna je osnovna doza azota, fosfora i kalijuma kako bi se do zimskog mirovanja obezbedili ovim hranivima. Optimalne količine bile bi 40 do 80 kilograma po hektaru azota, 40 do 60 kilograma po hektaru fosfora i 20 do 40 kilograma po hektaru kalijuma. A u obzir dolazi i kombinacija formulacija kompleksnih đubriva i urea.

Višegodišnje istraživanje: Najveći prinos ako se seje posle 11. oktobra

Najveći prinos pšenice dobija se prilikom setve u drugoj dekadi oktobra, međutim, prinosi zrna u oktobarskim rokovima (I, II i III rok) bili su značajno veći u odnosu na novembarske (IV i V rok) i decembarski rok setve (VI rok), pokazalo je istraživanje stručnjaka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Posmatrajući period od nekoliko godina došlo se do zaključka da se najbolji prinos ostvaruje na početku drugog roka, tačnije 11. oktobra. Osim najvećih prinosa tokom ovog perioda, setva tokom druge dekade se odlikovala i najvećom stabilnošću prinosa, tj. njegovo variranje iz godine u godinu je u ovom periodu bilo najmanje.

Smanjenje prinosa od druge dekade oktobra (najveći prinos, 7,43 t/ha) do prve polovine decembra (najmanji prinos, 5,38 t/ha) iznosilo je 2.050 kg, odnosno prosečno dnevno smanjenje tokom 32 godine ispitivanja iznosilo je 38 kg/dan.

Izvor: Agrosmart

Foto: Pixabay