Đubrenje maline

Јedno od agrotehničkih pravila za uzgoj maline je blagovremeno đubrenje. Jesenje đubrenje je od velikog značaja za biljku jer omogućava zemljištu da akumulira neophodne mineralne i organske komponente za sledeću sezonu rasta. Malini su potrebne hranljive materije kao što su azot,fosfor i kalijum, međutim u jesen je od dominantne važnosti potreba maline za fosforom i kalijumom. Prema vrsti đubriva i načinu primene, đubrenje zasada maline u rodu može biti: osnovno đubrenje, prihranjivanje i đubrenje folijarnim đubrivima. Osnovno đubrenje maline obavlja se u kasnu jesen, tokom zime ili rano u proleće pre kretanja vegetacije. Vreme đubrenja zavisi najviše od tipa zemljišta: na težim zemljištima je nešto ranije (decembar-januar), a na lakšim kasnije (februar) i na višim terenima početkom marta.  Za dobro uspevanje maline neophodne su velike količine organske mase u zemljištu.  Za osnovno đubrenje organskim đubrivima, u zavisnosti od sadržaja humusa u zemljištu, trebalo bi svake godine upotrebiti 15 do 20 t/ha stajnjaka, odnosno dva puta veću količinu ako se to izvodi svake druge godine.

Treba napomenuti da organska materija ne samo da popunjava tlo hranljivim materijama, već ga obogaćuje humusom, što čini tlo rastresitim. Odlično je stanište za crve i razne zemljišne mikroorganizme koji poboljšavaju strukturu zemljišta. Stajnjak može da se koristi i kao malč za zaštitu korena biljaka zimi. Pored fosfora i kalijuma, prezreli stajnjak sadrži veliku količinu drugih elemenata u tragovima koji su neophodni za imunitet biljaka, za apsorpciju hranljivih materija, a takođe utiču na proces formiranja bobica.   Od mineralnih đubriva koristi se kompleksno NPK đubrivo, a prikladna formulacija ovog đubriva za malinu je 10:12:26 + 3% MgO. Pored ovih, poželjna su i dobra za malinu i NPK đubriva kombinacije 6:12:24, zatim 7:14:21, 8:16:24. Količina đubriva ovih formulacija koja se upotrebljavaju svake godine dosta je različita (500-700-900 kg/ha) i zavisi od plodnosti zemljišta, količine upotrebljenog stajnjaka i inteziteta gajenja. U slučaju da se đubrivo unosi samo u redove sa izdancima, odnosno u pantljikama širine do 1m, onda ove doze treba prepoloviti. Ovo su orijentacione norme. Najbolje je norme odrediti na osnovu analize plodnosti zemljišta. Ova su dostupni u granulama i u prahu. Kompleksne mineralne formulacije su pogodne jer sadrže sve hranljive materije neophodne za biljku u uravnoteženom obliku. Granule su najpogodnije za upotrebu jer se nanose suve i jednostavno se razbacuju ispod grmlja ili lagano posipaju između redova.

U vlažnom tlu, nakon zalivanja, rastvaraju i zasićuju tlo hranljivim materijama. Takođe imaju dug životni vek, hraneći tlo oko 6-7 meseci. Od važnijih biogenih makroelemenata malina najviše troši kalijuma, zatim azot, pa fosfor. Prihranjivanje se obavlja u nekoliko navrata u toku vegetacije, i to samo azotnim đubrivima. Obično se prihranjivanje obavlja u tri navrata: prvo u proleće pred kretanje vegetacije, drugo početkom cvetanja, a treće pred početak berbe ako za to ima potrebe. Ukupne količine azotnih đubriva za ova tri prihranjivanja obično iznose 400-500 kg/ha amoniju-sulfata ili nitromonkala, odnosno 200-250 kg/ha uree. Maline se može đubriti drugim vrstama organske materije, kao na primer:

 Pileća legla. Sadrži sve komponente neophodne za malinu: kalijum i fosfor, magnezijum i azot, kalcijum, koji doprinose punom i aktivnom rastu grmlja.

 Kompost. To je proizvod razgradnje otpada različitog porekla – biljnog i životinjskog (pileće, kravlje, konjsko đubrivo). Za formiranje biljnog komposta koriste se korov, opalo lišće, kore od povrća, klipovi kukuruza i kupusa. Izmet ili stajnjak se često dodaju biljnim komponentama. Nakon pregrevanja, formira se veoma vredno hranljivo đubrivo.

 Koštano brašno. Ova vrsta hranjenja sadrži puno fosfora i kalcijuma i može zameniti gotova kompleksna đubriva. Pošto je sadržaj azota u brašnu minimalan, idealan je za prihranu u jesen. Proces razlaganja brašna u zemljištu traje dugo, a hranljivih materija za biljku ima dovoljno dugo vremena.

 Drveni pepeo . Takođe sadrži fosfor, kalijum i druge korisne elemente u tragovima.

 Siderata. To su biljke koje se uzgajaju za naknadno kopanje u zemlju za zimu kako bi se

poboljšala struktura tla i obogatila hranljivim materijama, vitaminima i elementima u tragovima. Kao siderati koriste se sledeće biljke: ovas, senf, pelin, detelina, lupina, grahorica.

Autor: savetodavac polj. ing.poljoprivrede Svetlana Šućević, PSSS Novi Pazar

Foto: Pixabay