Za setvu kukuruza 738 evra po hektaru, soje 665, a njive u arendi i 1.000 evra

U Srbiji je počela prolećna setva. Treba da se obavi na 2,3 miliona do 2,5 miliona hektara. Prema analizama Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, a kako je prenela Politika, ona će od prethodne biti skuplja oko 30 odsto. Bez troškova zakupa zemljišta, bankarskih kredita, radne snage, osiguranja i amortizacije kao i troškova mašinskih usluga, po hektaru kukuruza poljoprivrednici će uložiti 738 evra, za soju čak 665, a za šećernu repu čak 1.365 evra. Ta analiza, pokazala je i da se cene zakupa oranica kreću u rasponu od 250 evra do 1.000 evra po hektaru, dok je iznajmljivanje mehanizacije poskupelo oko 25 odsto.

Zbog visokih cena veštačkog đubriva i goriva i prošlogodišnja jesenja setva bila je oko 50 odsto skuplja u odnosu na 2021.godinu, pa su troškovi za ratare bili rekordni. Međutim, sezonu su obeležile visoke cene žita i uljarica, na domaćem i svetskom tržištu, što je podstaklo poljoprivrednike da sade i seju ove kulture, iako je repromaterijal skup.

,,S obzirom na podsticaje koje država daje, očekuje se da će biti povećane i površine kod suncokreta i šećerne repe. Kao što je bilo znatno povećanje kod uljane repice u odnosu na prethodne godine, oko 67 odsto. Bila je dobra cena i dobro se prodavala“, rekao je za Politiku dr Zoran Rajić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

On je istakao i da je neophodno da država što pre donese krovnu uredbu o subvencijama kako bi poljoprivrednici znali šta mogu da očekuju. Napominje se i da je najnepovoljnije zaduživati se kod poslovnih banaka na kratak rok i opominje da su se u Vojvodini pojavili otkupljivači pšenice koji za novi rod nude na zeleno 25 dinara po kilogram. Svi su tu ponudu nazvali sramotnom i dodali da je pšenica prošle, 2022. godine u sezoni žetve koštala 40 dinara po kilogramu! Država je iz neznanja zabranila izvoz tržišnih viškova i tako nanela štetu sebi i proizvođačima. U novu žetvu, 2023. godine ulazi se i sa novim sitemom E-Agrar. Sa ovim sistemom se požurilo i mišljenja su da bi zbog toga mnogi mogli da ostanu bez subvencija. U obzir treba uzeti i starosnu strukturu naših poljoprivrednika (prosek godina je oko 65) i stanje infrastrukture u seoskim sredinama.

Uzrok skupljeg sejanja je, pre svega, mineralno đubrivo koje su poljoprivrednici štedeli i tokom jesenjih radova. Oni kažu da je zbog skupog đubriva za jesenju setvu i na 40 odsto zasejanih površina smanjena njegova upotreba, što će se odraziti na visinu prinosa ako se ne nadoknadi taj manjak.

Po tradiciji ove godine najveće površine od oko milion hektara zauzeće ,,žuto zlato“, odnosno kukuruz. On je u prošloj godini zbog suše dao polovinu očekivanog roda, a to je bilo tek nešto više od četiri miliona tona, navodi dr Goran Bekavac, tvorac visokorodnih hibrida u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. To je dovoljno za potrebe sve manjeg stočarstva Srbije, ali ga je bilo veoma malo za izvoz. Uz to zbog suše bilo je i loš kvalitet.

Očekuje se da će i suncokret 2023. godine zauzeti površine kao i svih pethodnih godina. Tako je u sušnoj 2022. godini pod ovom uljaricom bilo zasejano čak 240.000 hektara. On je od svih kultura u toj godini najbolje izdržao sušu i dao za takve uslove dobar prinos, prosečno, oko tri tone po hektaru. Lane, u 2022. godini je zbog suše, podbacio i rod soje. I pored toga očekuje se da će i ove godine ova uljarica zauzeti značajne površine. Svi bi bili zadovoljni da se poseje na oko 200.000 hektara… Poljoprivrednici od ministarstva poljoprivrede u 2023. godini očekuju ciljane subvencije, veću podršku za prolećnu setvu i nabavku mehanizacije, kao i da se zarže data obećanja io pomoći agraru.

Paorske računice

Inače u Srbiji jesenja setva 2022. godine obavljena je na 873.187 hektara zemljišta. To je bilo za 8,9 odsto više nego 2021. godine kako je objavio Republički zavod za statistiku (RZS). Prema podacima RZS, posmatrano po kulturama, pšenice je zasejano za 6,1 odsto više, ječma za 19,3 odsto, uljane repice za 30,9 odsto, ovsa za 17,4 odsto, dok je raži zasejano manje za 3,6 odsto. Zbog visokih cena pšenice za vreme žetve u 2022. godini, kada je u Srbiji rodilo 3,18 miliona tona, ova kultura je dobila još više površina u celoj zemlji. Oko smeštaja novog roda 2023. godine i njegove prodaje biće dosta problema, kaže Sunčica Savović, direktor ,,Žita Srbije’’.

Kada je reč o pšenici, logika proizvođača je jasna. To rade da bi zaradili! Statistički gledano, njena cena je bila porasla u odnosu na 2021.godinu lane, čak za 40,9 odsto, pokazuju podaci Produktne berze u Novom Sadu. Međutim, cena je kasnije gotovo prepolovljena, što znači da se 25. marta 2023. godine na berzi u Novom Sadu kilogram prodavao po 25,5 dinara bez PDV!

Problema će biti jer sad, pre žetve, na zalihama imako oko 1,4 miliona tona zrna. Pa ako se te zalihe ne prodaju, nema mesta za smeštaj novog roda. Problem je stvorila sama država kada je prošle godine jedno vreme bila zabranila izvoz, baš kada su bile visoke cene na svetskom tržižtu. Inače, Srbiji za ishranu, robne rezerve i semensku pšenicu godišnje je potrebno najviše oko 1,5 miliona tona zrna. Hektar setve pšenice u jesen 2022. godine koštao je 140.750 dinara, odnosno 81.093 dinara po jutru, pokazala je računica Agrarne komore poljoprivrednih porizvođača Srbije (AKPPS). Ovo je iznos ukoliko se uzme da će ratari plaćati dizel po subvencionisanoj ceni od 180 dianra po litru. Kako je rekao za javnost Nenad Manić, predsednik AKPPS ovi troškovi su za 26,3 odsto viši nego prethodne jeseni.

Prema paorskoj računici ratarima je protekle godine bilo potrebno 9.310 dinara za oranje po hektaru, za setvo spremanje 2.929 dinara, rasturanje veštačkog đubriva je po hektaru koštalo 1.l92 dinara, setva pšenice je koštala oko 4.480 dinara, veštačko đubrivo NPK 38.320 dinara i seme pšenice je trealo platiti 22.500 dinara. Cene mašinskih radova preuzete su iz cenovnika Zadružnog saveza Vovodine, a u cenu setve ušao je i zakup oranica što je najveći trošak poljoprivrednicima, jer po hektaru sad zakup tuđih njiva košta 500 evra, odno 61.360 dinara po hektaru. To su bile cene za vreme jesenje setve pšenice i sve će se to uračuanti u cenu finalnog proizvoda. Ovo su cene troškova kod velikih proizvođača, a takvi se smatraju oni koji obrađuju 200 hektara i koji uspevaju da obnove mehanizaciju i budu konkurenti na tržištu. Ovi proizvođači obnavljaju mehanizaciju uglavnom za 10 godina, neki čak i ranije. Svi vode računa da se smanjuju troškovi proizvodnje. Sa ovakvim troškovima nije moguće graditi i zalivne sisteme, a to se mora raditi jer, nam dolaze sušne godine.

Istaknuti selekcionar iz Novog Sada prof. dr Miroslav Malešević ističe da se i ove godine može očekivati rod pšenice iznad prosčenog što znači da će polovina biti za izvoz. Rano je za sad o tome govoriti, jer, sve zavisi od vremenskih uslova. Ali, on svake godine ukazuje na činjenicu da bi Srbija mogla da imaprinose, pšenice na osnovu onog što nudi nauka. Uzrok manjeg roda se nalazi u činjenici što svake godine zasejene površine, čak 60 odsto njiva, zauzme nedeklarisano seme ,,tavanka’’. Uzrok zašto paori seju baš ovo seme sa tavana, je u njihovom siromaštvu jer nemaju novca da kupuju deklarisano seme, pa seju ovo iz sopstvene proizvodnje.

Poljoprivrednici moraju da razmišljaju i o tome da li da se seje seme sa tavana ili seme koje Vam daje mogućnosti da žanjete osam ili 10 tona po hektaru. To je stara dilema. Još uvek se odlučuju za ,,tavanku’’. Zbog toga što im je jeftinije. Štedi se na semenu, đubrivu i ostvari se prinos od četiri tone po hektaru. I niko nije zadovoljan!

Pomoćnik direktora za naučno istraživačke poslove u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo dr Ana Marjanović Jeromela za javnost ističe da je primetan rast površina pod uljanom repicom Srbiji. Ona napominje da je ova industrijska biljka jedna od najznačajnijih u svetu. Druga po značaju od ratarskih biljaka za proizvodnju ulja, posle soje, i treća kao izvor proteina koji su vrlo cenjeni i ostaju nakon ceđenja i izdvajanja ulja. Moguće je i gajenje ove uljarice u gotovo svim agroekološkim područjima, a u Srbiji se najčešće seje ozima uljana repica s obzirom na to da ima veći prinos od jare, a može da se gaji u ravničarskim i brdsko-planinskim područjima do 650 metara nadmorske visine. Ono što proizvođače najviše opredeljuje je stabilna cena koju uljana repica ima. Pored toga veoma je bitno i to što se ova sirovina izuzetno traži na domaćem i svetskom tržištu, tako da proizvođači mogu odmah da je prodaju. To je biljna vrsta dobrih mehanizatora i profesionalnih proizvođača i kod nje nema amaterizma, tako da se treba držati protokola dobre poljoprivredne prakse kako bi se izbegli negativni uticaji promene klime.

Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje u Novom Sadu, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme i 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme, a ne kao finalni proizvod. Kao i kod svih drugih uljanih biljnih vrsta, i kod semena uljane repice došlo je do naglog skoka cena tokom pandemije i ta se cena i dalje održava jer je reč o sirovini koja je izuzetno tražena na tržištu.

Krenula setva ,,slatkog korena’’

Mašine su prvo krenule u setvu šećerne repe. Cilj je da ,,slatki koren’’ počne postepeno da se vraća na njive. Posebno u Vojvodini. Plan je da već u ovoj godini repa zauzme najmanje 35.000 hektara pa možda i 40.000 hektara. To je realan plan jer je dobra cena šećera u maloprodaji, nepunih 115, dinara po kilogramu, a subvencije za njenu proizvodnju su 35.000 dinara za prinose iznad 50 tona po hektaru, što je prihvatljivo za proizvodnju. To je znatno više nego prethodnih godina. U 2021. godini repa je u Srbiji bila zasejana na oko 30.000 hektara, a nekada je zauzimla 60.000, 80.000 pa čak i 100.000 hektara!

Ratari kažu da će ovogodišnja setva repe biti skuplja za oko 15 do 20 odsto nego prošla. Ove godine su šećerane izašle sa boljim uslovima u ponudi ratarima. Tonu repe plaćaće se 55 dolara, što je za 12 dolara vieš nego u 2022. godini. Obezbeđen je repromaterijal, pa su proizvođači zadovoljni. Proizvođači se odlučuju za repu i zbog toga što se dobro pokazala za vreme suše, jer za razliku od primarnih kultura, kukuruza, soje i suncokreta, nema vegataciju jer se plod razvija u zemlji.

U Srbiji sad repu prerađuju četiri šećerane u Kovačici, Pećincima, Vrbasu i Crvenki. S obzirom da ćemo imati repu na 35.000 hektara do 40.000 hekara, to je sasvim dovoljno za proizvodnju šećera za domaće tržište i za izvoz. Potrebno nam je do 220.000 tonja za domaće tržište i odavno imamo dozvolu za godišnji izvozu EU od 181.000 tona šećera.

Izvor: Agrosmart

Foto: Pixabay